Повежи се и ти

Окретница Студентског трга. Са свих страна пристиже велики број младих људи, носећи у рукама путне торбе. У гужби се чују разни гласови , постављајући питања: „Да ли си и ти волонтер Црвеног крста?“, „Ви сте кренули на семинар?“ , „Одакле долазиш?“. Убрзо се сви међусобно споразумевају и упознају. Ствара се широк круг људи, прилично непознат за ужурбане пролазнике, чији су погледи упрти у њих. Сударајући се са њима , пролазници се склањају како би заобишли ту велику скупину људи. Почиње прозивка. Јулија, жена која је дочекала волонтере, стишавајући жагор почиње да чита организације Црвеног крста из различитих градова Србије , као и њихове волонтере. Сви су на броју и улазе у аутобус како би кренули пут Авале, на којој су учесници предстојећег семинара о добровољном давању крви, под називом „Повежи се и ти“.

Стижу до студентског одмаралишта „Радојка Лакић“, који на први поглед више подсећа на раскошни хотел, а не студентско одмаралиште. Испред их очекује топла добродошлица координатора семинара. Након утврђивања плана и програма за нарадна два дана до завршетка семинара и испуњавања процедуре добијања собе, семинар је званично почео.
Учесницима се обратила се Марија Чукић, професор српског језика и књижевности, а уједно дугогодишњи члан Црвеног крста, која годинама уназад спроводи овакве врсте семинара. У свом излагању навела је да јој је драго што види велики број људи испред себе, младе људе који представљају своје организације Црвеног крста из различитих градова. Представила је и своје помоћнике, дугогодишње волонтере Црвеног крста, од којих су неки у радном односу ове организације, а без чијег функционисања не би успела сама реализација семинара.

Мрежа волонтера

uradi6 RADЈедан од основних циљева семинара „Повежи се и ти“ био је упутити младе волонтере Црвеног крста у саму важност акција добровљног давања крви. На који начин би требало да стимулишу људе око себе како би пристали да у што већем броју дају крв, како би отклонили предрасуде са којима се свакодневно суочавају волонтери Црвеног крста и које људи наводе као разлог одбијања да добровољно учествују у томе. Почети првенствено од себе, јер залихе крви морају постајати и не би требало размишљати да ће неко други то урадити уместо њих.

Кроз бројне радионице и интеракцију реализатора и волонтера, важан задатак је да се створи ситуација на самој акцији добровољног давања крви , а самим тим и начини на које волонтери могу превазићи исте и покушати да ублаже негативан став потенцијалних давалаца, како би постао неутралан.
Волонтери, током семинара, ретко кад су били са истим људима у групи. Групе су бивале различито формиране, као на пример додељивајући учесницима различите бројеве и након тога прављење великих табора на основу тих бројева, затим према хороскопским знаковима, путем разних игрица и слично. На тај начин изнова су се упознавали са новим људима и стварали мрежу, повезивали се, како би кроз симулацију представили оно према чему би као волонтери након овог семинара требало да теже.
Пошто је реч о младим волонтерима, поред самог представљања добровољног давалаштва, њима су промовисане и остале активности Црвеног крста, као што су: прва помоћ, трафикинг (борба против трговине људима), ХИВ вирус, дифузија Црвеног крста.

Предрасуде и страхови

uradi16 RADИдућег дана семинару су се придружили представници Института за трансфузију крви Србије, који је уједно поред Црвеног крста Србије , заслужан за реализацију истог. Након уводне речи Иване Родић, начелнице одељења Института за мотивацију и организацију добровољних давалаца крви представили су се остали и објаснили која је њихова улога у читавом процесу и каква су спона између Црвеног крста и будућих прималаца. Затим је уследио мини тест под називом „Колико знаш о добровољном давању крви“ у коме су млади волонтери тестирали своје знање опште информисаности о добровољном давалаштву , као што су: која је доња, а која горња старосна граница за давање крви, колико пута у години крв могу дати жене, а колико пута мушкарци, како се треба понашати ноћ пре и шта конзумирати јутро пре давања крви, шта значи бити добровољни давалац…

uradi10 RADНакон анализе теста, стручни сарадници Одељења за мотивацију и организацију добровољних давалаца крви, односно представници Института, приступили су свакој од 12 група како би са својим члановима разматрали ситуације са којима се волонтери сусрећу када у њихов град долази аутобус Института (трансфузиомобил) и спроводи се акција, са каквом врстом предрасуда, како им приступити, како их отклонити, на који начин се понашати. Прво су унутар групе заједно разматрали и анализирали различите ситуације, а онда је свака од група кроз мини представу приказала и осталим групама исте, у којима су представници Института оличавали те људе са предрасудама о добровољном давању крви, незаинтересованих за сарадњу, али с’ друге стране (понеки) спремних за расправу. На тај начин, учесници су имали ближу интерпретацију свих догађаја са којима се могу сусрести.

Последњег дана, свих 80 волонтера из 42 организације Црвеног крста, подељени су у две групе. Свака од група је била подељена на оне учеснике који су требали да презентују оно што су научли на семинару, односно поруку, важност самог семинара, кроз слоган, цртеж, песму, састав, и друге који су то представљали кроз мини скеч. Време предвиђено за израду задатака било је два сата, након чега су пројекти изведени пред реализаторима, координаторима, као и осталим волонтерима.
Волонтери прве групе своје представљање базирали су на предрасудама које имају сами људи који желе да дају крв, а нпр. имају страх од игле, или они који пристају да дају крв само када је потребна неком њима блиском, док је други део волонтера своју презентацију више приказао као едукативну. Обе групе имале су за циљ да досегну до свести људи, да их подстакну да учине неко хумано дело, да превазиђу своје страхове, јер као добровољни даваоци крви побољшавају нечији живот. Реализатори су били и више него задовољни и предложили да неки од сегмената искористе за рекламу Института на РТС-у.