Популизам Музичке телевизије

Музички спотови се могу „убости“ ту и тамо, највише у ноћном термину док је дневно светло углавном резервисано за тинејџ ријалити емисије са познатима, квазипознатима и „учествовалибиувеликомбрату“ познатима. То се на неки начин може објаснити технолошким развојем и једноставно временом у коме живимо, временом у коме је воајеризам превладао, a где су ријалитији најдоминантији.

МТВ је некада био окренут пре свега музици и од почетка емитовања, 1981. године, имао је огроман утицај како на музичку индустрију тако и на поп културу у читавом свету. Програм ове телевизије је постао главно место где су обожаватељи разних певача и бендова, који свој успех на неки начин дугују управо овој телевизији, могли да се информишу или једноставно одслушају нову песму и одгледају спот. Популарност певачице Мадоне расла је уз раст популарности МТВ-а, док су чланови  бенда Kiss први пут скинули маске управо на овој телевизији.

На том почетку,  спотова црначких извођача није било. МТВ је одбијао да емитује такву музику која се по њиховим речима није уклапала у концепцију програма у којој доминирају поп и рок. Ипак, делом након претњи да ће им се одузети дозвола за емитовање музике своје издавачке куће, делом услед великог успеха Мајкл Џексона, такав бојкот је прекинут и „Billi Jean“ je био први спот једног Aфроамериканца који је био емитован на овој телевизији. После тога ова телевизија је постала популарна и међу црначком популацијом, тако да су поред попа и рока почели да емитују и блуз, а МТВ је Џексонов спот за песму „Thriller” прогласио најбољим спотом свих времена.

Данас, програм се знатно изменио. Музички спотови се могу „убости“ ту и тамо, највише у ноћном термину док је дневно светло углавном резервисано за тинејџ ријалити емисије са познатима, квазипознатима и „учествовалибиувеликомбрату“ познатима. То се на неки начин може објаснити технолошким развојем и једноставно временом у коме живимо, временом у коме је воајеризам превладао, a где су ријалитији најдоминантији.

Некада ниси могао да одгледаш спот омиљеног ти бенда кад год си хтео и једино место за то биле су управо такве телевизије где чамиш испред екрана и молиш се, коме год да се молиш, да наиђу „твоји“. Напредак је био видљив са СМС порукама где је особа могла преко поруке, која кошта као позив за Шри Ланку или разговор са увек (за што дужим разговором) расположеним 041 девојкама, да наручи песму и тако барем мало утиче на судбу. Данас свака могућа песма је на дохват клика и то од „Синана до Дилана, од Силване до Нирване“ како гласи позната парола оних који слушају „све“ чиме правдају понеко окретање ка Палми плус или Јасењину и подизање руку уз познате нам хитове какве уснате певаљке.

Један од првих ријалити емисија био је The Real World први пут емитован 1992. године, који се сматра једним од зачетника ријалити жанра и једном од најдужих емисија на телевизији таквог карактера. Крајем јуна почеће двадесет седма сезона. Почетком 2000. године први пут је емитован Jackass, емисија у којој је циљ актера да изведу што луђе вратоломије, скокове и падове, не би ли се што више самоповредили све док, како би вероватно рекле све баке овога света, неко не заплаче или остане без ока. По томе су снимљена три филма и направљена је једна видео игрица.

 Две године касније први пут је емитована серија The Osbourness, која је пратила свакодневни живот фронтмена групе Black Sabbath, Озија Озборна и његове породице. Захваљујући популарности коју су стекли у тој емисији, Озијева ћерка Кели је започела музичку каријеру, жена Шарон добила свој ток-шоу, а сам Ози постао водитељ још једног ријалитија у коме млади бендови право из родитељских гаража стижу да се боре не би ли постали део хевиметал турнеје, под називом Ozzfest.

Велику популарност стекла је и скривена камера Punk’d, где Ештон Кучер „испаљује“ познате личности као и Pimp my ride, у којој ти у аутомобил уграђују Богоца, у зависности од твојих афинитета, наравно. Да појаснимо. Особа са ужасним аутомобилом, коме фали много више од ђунте, се пријави. Репер, а у овом случају водитељ Xzibit, дође и одвезе твоју макину у радионицу где од њега направе необично шарен и пренатрпан ауто. Уколико особа воли музику у гепек ће му уградити звучнике са којима ће песма некадашњег песника и рокера који се у да кажемо скорије време одметнуо у политичаре и националисте, „Рокенрол за кућни савет“, добити поптуно нову димензију. Уколико је нека девојка по професији шминкерка у гепеку ће имати шминке и шминке, док ће неки сурфер на крову свог мезимца вероватно добити уграђен талас.

Ту је и MTV Made где какав непопуларни и асоцијални средњошколац добија помоћ неког експерта чија област експертизе зависи од сна непопуларног, управо не би ли он остварио свој сан, постао популаран и тако на типичан амерички начин од обичног „лузера“ стигао до звезда, победивши све те злице које су га увек кињиле и исмевале га. Кад смо код средњошколаца, ту је My super sweet sixteen, где (пре)богати клинци на што екстравагантнији начин славе свој шеснаести рођендан са што већом сумом потрошеном на организацију журке, за коју је мало рећи да је све у свили и кадифи. Поред тога, популарне су биле и емисије Teen mom i 16 and pregnant која прати живот неке средњошколке која између учења за контролни, обожавања Леа из серије Charmed што аутоматски повлачи гледање те серије по петхиљадити пут и слушања Џастин Тимберлејка, мора да се брине о детету и још поносно каже, да је најсрећније дете, парднон, мајка, на свету.

Тренутно једна од најпопуларнијих емисија је MTV Cribs где спортисти, глумци, певачи и друге  познате особе свих врста и професија показују своје беспотребно велике виле, аутомобиле и пашњаке. Дакле, обилази се свака просторија понаособ и што представља одређени обичај, отвара се фрижидер. Уколико славни конзумирају само то што се може видети по њиховим фрижидерима, можемо закључити да сви живе само на соковима и води. Замрзивач се не отвара, а ко зна колике количине сланине и чварака су тамо тутнули када се чуло звоно. Обилази се спаваћа соба, где деведесет пет процената њих покаже на кревет и каже „This is where magic happens“, након чега се иде до позамашног возног пара и још позамашније околине виле, са све понеким језером.

Најпопуларније емисије биле су са Марајом Кери која је показала како изгледа њен троспратни стан у поткровљу једне зграде у Њујорку, као и она где је репер 50 Cent показао како изгледа његов кућерак велик’ ко три Народне скупштине. Добро, нема баш Мештровићеве „Коње вране“ испред врата, али има језеро, ноћни клуб, стриптиз бар, биоскоп, кошаркашку салу и бог зна колико спаваћих соба и тоалета. Одмах с врата се хвали и показује oko пола милиона долара плаћен лустер за који се похвалио да троши веома мало струје. Економична инвестиција, нема шта.

Ипак, једна емисија која је имала највише негативних критика, контроверзи, а самим тим и велику гледаност је Jersey shore, који представља екстремну верзију Великог брата. У том Великом брату на стероидима углавном су сви укућани били Американци италијанског порекла. Целокупан мушки део је маснокос од разних препарата и здепаст, а бицепси, трицепси и сви други могући и немогући мишићи севају на све стране, док се за женски део подразумева да је такође леп и згодан, а по изгледу се могу повезати уснатим нам певаљкама, добро познатом сортом на овим просторима. МТВ је због ужаса промискуитета који су се могли тамо видети, укућане описивао реченицама попут „eight of the hottest, tannest, craziest Guidos“ због чега је серија жестоко нападана због коришћења речи Guido/Guidett која представља погрдан назив за Американце италијанског порекла.

 Добро де,  није све тако црно, емитује се и South park на „Музичкој“ телевизији.