Парфеми инспирисани Београдом у Загиној радионици

Одувек је знала да намирише добар парфем, али када се пре 25 година одселила у Лондон Зага је одлучила и да научи како се праве мириси. После деценија рада постала је професионални парфимер, а недавно је своју радионицу отворила у Београду и то са једним циљем.

„Да уствари покажем како се прави парфем и да развијем неку врсту активног образовања, да знају како се носи парфем, како се прави парфем и да људи једноставно знају шта садржи парфем који они прскају на кожу“, oбјашњава Зага Чоловић Раичевић, парфимерка.

А прска се најчешће мошус који је и најзаступљенији мирис у индустрији парфема. На њеним радионицама, углавном даме упознају нове мирисне ноте.

„Радионица траје два сата и у том временском интервалу ви ћете да научите основну израду технике парфема, и имаћете прилику да се упознате са молекулима и природним и вештачким сировинама које се користе у парфимерској индустрији, које до сада нисте могли нигде да видите јер долазе директно из лабораторије. Имате неких 29 молекула на располагању и ви правите сам парфем“, додаје Зага.

Да бисте направили свој парфем, гугл вам не може помоћи, како то често многи мисле.

„Радионица је хоби, не можете постати парфимер ако одрадите радионицу од два сата. То је више искуство, да научите и да направите добар парфем и да будете поносни на то што сте урадили. Али нећете постати парфимер уколико дођете на радионицу, то могу дефинитивно да вам кажем“, упозорава нас Зага.

А на питање колико времена је потребно да се савладају основне вештине прављења парфема одговара да је то један креативан процес који никада не престаје.

„Он само иде даље и даље и ја постајем боља и боља, али ако ме питате колико је некоме потребно да постане парфимер, па између 5 и 7 година јер после тога себи кажете: е ја имам храбрости да креирам један парфем“, напомиње ова светски призната парфимерка.

Зага их је креирала више од 30 јер ради за неке од најпознатијих светских марки. Питамо је и шта је најважније у процесу израде парфема.

„Морала бих знати који је ДНК тог неког бренда, шта је тај бренд, историју бренда, какав парфем желе, коме је намењен тај парфем, какав је темперамент те особе или тог бренда, да ли је бренд енергичан или класичан. Морала бих да направим своју концепцију мирисних нота које бих искористила у том парфему сходно смерницама које ми је дао клијент“, указује парфимерка.

Добар парфем не може бити јефтин, објашњава нам ова дугогодишња парфимерка, јер су порасле и цене сировина на светском тржишту. Али шта је одлика доброг парфема?

„Добар парфем се препозна одмах, јер парфем носи једну причу. Ви кад нанесете парфем на кожу, он мора да вам исприча нешто, ако видите да парфем скаче са једне мирисне ноте на другу, па сад мирише на ружу па је онда скочио на нешто друго, скаче ако је условно речено, осетите да је у композицији само натрпан материјал, не постоји нека креативна страна, нека композиција која је потпуна“, закључује Чоловићева.

Она је потпуно задовољна како се њен посао развија и у Лондону и у Београду. Не недостаје јој нових идеја, па је тако направила и нове парфеме који су инспирисани Београдом и названи по његовим симболима.

Индустрија парфема годишње заради више од 30 милијарди долара, док се у свету прода између 10 и 15 хиљада различитих мириса. Свакога дана настане десетина нових парфема.