Озрен је планина смештена између две реке, Босне на западу и Спрече на југу. Ова планина подељена је између два ентитета Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине. Традиционално сваке године за празник Велику Госпојину одржава се манифестација која окупи велики број људи. Људи долазе из различитих делова света, они које је раздвојио рат 1995.године и одвојио их од својих огњишта, а заувек ће их повезивати ова планина, њихов родни крај.
Са једне стране налази се борова шума, са друге стране манастир Светога Николаја. У народу овог краја влада веровање да је ова светиња задужбина славне лозе Немањића. Старији историчари тврде да је манастир задужбина краља Стефана Драгутина, што донекле има ослонац у историјској чињеници јер је краљ Драгутин заиста у периоду од 1284-1316 управљао територијом на којој се манастир данас налази. Од 1992.године у манастиру се налазе мошти, десна рука Великомученице Огњене Марије.
Највиши врх планине је Велика Остравица, налази се у општини Петрово и износи 918 метара надморске висине. Њу красе и њени мањи делови, Мала Остравица која се налази на 853 метара надморске висине и други мањи врх Краљица. Ту се налази споменик посвећен погинулим војницима Војске Републике Српске, који су страдали 7.септембра 1995.године током НАТО бомбардовања. Само име ове планине везује се за босанску краљицу Катарину Косачу Котроманић. Легенда каже да се она, попевши се на сам врх планине, одушевљена њеном лепотом изговорила речи: „ Мили Боже, лијепа Обазјара“. Тако је од речи обазјаре која има исто значење као и реч озарен, настао назив Озрен. Боравак краљице Катарине на планини није само везан за назив планине, наиме и врх који носи назив Краљица вероватно је посвећен у част њеног боравка на том подручију. Ова планина је питома, на њој се простиру пашњаци, богата је водом, шумом,а људи су гостопримљиви и широка срца. Некада их је било више, али остало је оних који идаље шире мир и љубав.
Не тако далеко од манастира налази се мало вештачко језеро, познатије као Орлово језеро. Настало је преграђивањем тока Студеног потока, који на том месту пуни усек између стрмих и оштрих косина. Просечна дубина језера је 2 метра. Осим обичном водом из потока, језеро се пуни и минералном из оближњег извора.
По чему је још познат Озрен? По изворној музици и инструменту звани шаргија. То је окидачки инструмент, дугог врата, дугачак најчешће од 95-100 центиметара. Корпус шаргије је крушолик и има неколико мањих и један већи отвор. Чивије се налазе на глави и спреда и са стране. На највишој жици се свира мелодија, док остале жице служе као бордунска пратња. Шаргију обично прати виолина и баш за време Госпојине, када се обележава празник у порти манастира се свира коло уз помоћ ова два инструмента, до касних сати у ноћ.
Поред изворне музике, љуте ракије, домаћег сира, уштипака, гостопримства и топлине Озренаца љубитеље спорта обрадоваће „ Озренски планинарски маратон“ који је међународног карактера и одржава се од 2005.године, првог викенда јуна. Стазе су према дужини подељене као: стаза задовољства (5 км), мали маратон (20 км), велики маратон (100 км). Ова манифестација почиње традиционално петком увече такмичењем у спремању најбољег котлића. Старт маратона је у суботу ујутру код манастира Светог Николе, а у недељу је проглашење победника
Ово је доказ да се традиција поштује, обичаји чувају, а корени од којих смо потекли не заборављају.
Последњи радови
Студентски радови4. јун 2018.Некада Палеж, а данас Обреновац
Студентски радови4. јун 2018.Хотел које су појеле године
Студентски радови29. мај 2018.Сматрам да о насиљу не треба причати, треба се оријентисати на потпуно друге сфере у животу
Студентски радови29. мај 2018.Криминалистику сам изабрао због адреналина