„Од сјаја до стечаја“ тако би се најкраће могао описати више од три деценије дуг век хотела „Обреновац“. Звали су га ремек делом тадашње архитектуре и симболом уласка у град.
У њему се тражило увек место више, конобари овог хотела памте времена када су у шест часова поподне била попуњена сва места. Био је то елитни хотел у коме су одседали познати спортисти наше репрезентације, фудбалери „Црвене звезде“, „Партизана“, „Радничког“.
За тинејџере тог времена, култно место за изласке била је дискотека „Конкорд“ у хотелу „Обреновац“. Љубитељи лаких нота и добре забаве излазили су у ресторан хотела „Обреновац“, волели су да слушају хитове тада легендарног Циге Берића, а средњошколци петком и суботом у дискотеку „Конкорд“. Излазило се у периоду од осам, до неких једанаест увече, што је за данашњу омладину непојмљиво. Вероватно ће се млађе генерације питати зашто се излазило раније у излазак. Како прича један од средњошколаца тог времена, Дејан Ковачевић, одговор је једноставан: „Да би се заузео неки од малобројних сепареа или да се заузме бар неки радијатор који се налазио између њих“. Циљ је био да се заузме што боље место, оно које има поглед на све који се налазе унутра, посебно се акценат стављао на „њега“ или „њу“. Свако је имао своје омиљено место, ако се деси да неко заузме то место није се правио велики проблем око тога. „Знали смо да ћемо се пре или касније наћи на својој позицији јер су се сви посетиоци дискотеке, као по неком закону физике, стално кретали у круг“. Они најстарији су били лоцирани за шанком, студенти око степеништа и излаза на терасу, млађи су узурпирали остатак дискотеке. Ди-џеј је пуштао хитове светске и домаће музике без неког посебног реда и правила, па се дешавало да после групе „Снап“ или „Соул и Соул“ чују „Партибрејкерси“ и њихова „Хипнотисана гомила“. У дискотеци се могао видети и неки залутали, по мало припити војник из обреновачке касарне, који је у то време требао да буде у касарној, на спавању. На неколико телевизора у централном делу дискотеке вртели су се музички спотови скинути са „МТВ“-ја. „Конобари су увек имали пуне руке посла, а по пиће које се сипало у пластичне чаше, ишло се до шанка и увек је била гужва“, сећа се Дејан. Атмосфера је била загушљива, пуно дуванског дима, помешаног са парфемима и са знојем, спас се тражио на малој тераси, а ту се користила прилика да се каже нешто важно, „њему“ или „њој“.
Ову познату дискотеку затвориле су године хаоса и рата које су уследиле. Момци који су га посећивали расули су се по касарнама и ратиштима бивше Југославије. Тако је ова дискотека постала део историје и сећања.
Хотел је имао важну улогу у филмској индустрији осамдесетих година прошлог века. У њему је сниман филм „Пази шта радиш“, Милана Јелића из 1984.године, у коме су играли Бата Живојиновић, Воја Брајовић, Љубиша Самарџић, Гидра Бојанић. Исте године хотел „Обреновац“ је био домаћин и екипи филма „Грозница љубави“. Само три године касније у просторије хотела уселила се екипа филма „Хајде да се волимо“. Последња филмса сцена која је снимљена у обреновачком хотелу је из филма „Јесен самураја“ не тако давне 2016.године.
Током 2013.године у њему су одседали азиланти из Авганистана, Пакистана, а током мајских поплава 2014. грађани који су у тим поплавама остали без кровова над главом. Много људи је тада прошло кроз хотел, али иза њих није остала слика за пример. Пре њиховог доласка хотел је већ био у лошем стању, а у међувремену лоши услови постали су још гори. Крало се све што се могло украсти, па тако је за време њиховог боравка украден велики број тушева, славина, лавабоа, предмета од гвожђа који се могу препродати, олуци, лим са крова. После миграната и људи који су добили смештај у овом хотелу зато што су се нашли у неприлици, остали су само покидани штекери, поломљене лампе, изгребана врата, ишарани зидови. За време вандредног стања током поплава у просторијама хотела које се налазе на самом улазу, са леве стране претвориле су се у канцеларије МУП-а и општине, тако да је хотелу била додељена још једна функција.
До пре само пар година био је то простор где су се одржавале матуре, свадбе, чекала Нова година, гостовали познати музичари, место где се народ веселио, одседао и одмарао. Многе посетиоце овог хотела везују успомене за њега, па тако и Милоша Пантића, који је пре само десет година прослављао матуру са својом генерацијом у овом хотелу. Данас каже да пре десет година није могао ни да замисли да ће од њега остати само ругло и да је очекивао да ће у њему прославити и тридесет година од школовања.
Хотел је стар скоро четири деценије, а почео је да пропада у последњих седам година. Радници су због сталних кашњења плата, почели полако да напуштају своја радна места, остало их је девет запослених, највернијих радника, међу њима су и конобар Ристо Ристић и електричар Горан Роксић, а по затварању хотела обећан им је посао у Термоелектрани Никола Тесла.
Мирис мема, паучина по ћошковима, прашина, сада владају просторијама некада познатог места за одмор. Поседује 105 соба, 3 ресторана и велику салу за прославе. Фасада је већ одавно почела да опада, а трава и шибље се шире у дворишту и око дворишта хотела. У више наврата се спомињало реновирање хотела, али се промене не виде. Данас је затворен, под стечајем. Тренутно у њему нема запослених ни смештених гостију. На вратима се налази катанац, а са десне стране разбијен је прозор, што нам говори да неко вероватно мисли да у њему има још нешто вредно. Кроз тај исти прозор виде се црвене, покидане завесе, код шанка, који и није толико у лошем стању. Улаз је забрањен, једино уколико сте инвенститор можете обићи сваку собу. Градска општина је покренула кампању како би се овај објекат оспособио. Направљена је платформа на који начин може да се уреди простор и та платформа је у понуди комлетној привреди Србије и привреди земаља ЕУ. Први модел који се нуди је изнајмљивање на дужи временски период од стране електро привреде Србије потенцијалном послодавцу и инвенститору хотела, уз минимално улагање од три милиона еура и то је услов за купце. Из општине истичу да хотел нема дуговања и да се у његовом склопу налази плац од 5, 11 хектара. Прича се да ће га откупити нека аустријска фирма и отворити спа центар, али идаље стоји на истом месту и чека своју судбину.
Последњи радови
Студентски радови4. јун 2018.Некада Палеж, а данас Обреновац
Студентски радови4. јун 2018.Хотел које су појеле године
Студентски радови29. мај 2018.Сматрам да о насиљу не треба причати, треба се оријентисати на потпуно друге сфере у животу
Студентски радови29. мај 2018.Криминалистику сам изабрао због адреналина