Обреновац је град који се налази на ушћу реке Колубаре у реку Саву, недалеко од Београда. Старо име града било је Палеж. Палежани су послали молбу кнезу Милошу Обреновићу да њихову варош прекрсте у Обреновац. Град је у своје време био познат по возу звани Ћира. Ћиром је стизала пошта, грађа, угаљ, звани гости и рођаци, непознати путници.
Долазећи овде нису имали нешто нарочито ни да виде. Три главне улице, школу, цркву, фудбалско игралиште, две пијаце, две официрксе зграде, каљави сокак, дрвене и кривоврате бандере. На станици су придошлице увек спремно чекали фијакери и кочијаши, а нешто касније и таксисти.
Палеж је 1824.године добио своју основну школу „ Прва обреновачка основна школа“, затим и цркву Свете Тројице, која се налази на самом улазу у град, а 1843. добија и пошту. Тако, мало по мало, варош до краја деветнаестог века постепено добија и друге установе: прву апотеку, првог лекара, задругу, штедионицу, грађанску школу, забавиште, Певачко друштво, Друштво Црвеног крста, 1899. бању која убрзо постаје позната у целој Србији.
Педесетих и шездесетих година двадесетог века живело се слободно, скромно, сасвим обично, људи су се међусобно познавали, дружили на улицама, а према попису становника из 1961.овај град је бројао око 7 000 становника. Главном улицом су одзвањали чекићи лимара, а из обућарских радњи пружао се јак мирис амонијака. Бркати келнери из кафана „Први мај“, „Централ“ и „Цинцарин“ доносили су им кафу са ратлуком у радње. Деца су се играла школице, жмурке и дугмића. Омладина се бавила спортом, одлазила на игранке, радне акције.
Највеће термоелектране у Србији, „Никола Тесла А“ и „Никола Тесла Б“, које производе више од 60 посто струје потребне Србији управо се налази надомак Обреновца, на десној обали Саве и њен први блок пуштен је у рад 1970.године.
Данас овај град има једанаест основних школа и три средње школе, Дом културе у коме се налази биокопска и позоришна сала, као и спортска хала, ликовна галерија, радио станица. У склопу овог културног центра налазе се два олимпијска базена, отворени и затворени. Фолклорно наслеђе се огледа кроз многобројна културно-уметничка друштва: Драган Марковић, Прва Искра, ТЕНТ. Библиотека Влада Аксентијевић, смештена у двоспратној згради часног дома трговца Димитрија Марковића, познатија под називом Милошев конак, јер је у њу српски кнез често долазио, а данас се одржавају књижевне вечери, изложбе и други културни догађаји.
На самом уласку у град, из правца Београда, са леве стране налази се кафана „Мала Колубара“, које је и рај за гурмане јер се, кажу, овде може наћи најбоље печење. појести Ту се и налази аутобуско стајалиште, увек се могу видети путници који чекају аутобус 860 који иде на сваких десет минута за Београд. Разлог томе јесте што велики број обреновчана путује на посао за главни град, као и велики број средњошколаца који се због малог броја средњих школа одлучује на образовање у Београду.
Када се упутите даље ка правцу града, са десне стране, на реци Колубари налази се сплав Барум Барум. Ту преко дана можете попити домаћу кафу и неки од хладних коктела, а у ноћним сатима можете уживати у доброј музици. Да бисте ушли у град, прво морате проћи кружни ток, ако на њему скренете десно, пут ће вас одвести на познато излетиште Забран. Ресторан „Забран“ је у етно стилу и у њему можете појести нека традиционална јела, посебно она са роштиља. Једним својим делом Забран излази на реку Саву, и на том делу се налази сплав Табако, који је главно место окупљања бајкера и суботом углавном се слуша рок музика. Кроз излетиште је изграђена трим стаза дужине 1480 метара. Током године ово место посети велики број људи, поседује и неколико ресторана. Забран је право место за љубитеље природе и спорта.
Ако сте на кружном току наставили право, тај пут вас води ка главној улици, Милоша Обреновића. Занимљив је Трг Зорана Ћинћића на коме се налази један од најпосећенијих ресторана у граду „Ћукић“, који је познат по добро спремљеној јагњетини испод сача. Љубитељи пива могу посетити пивницу на Тргу, испред у башти увек можете затећи обреновчане како испијају кригле хладног пива. На Тргу се налази и чесма са минералном водом, а преко пута Трга налази се Јавно купатило, које је обновљено после 117 година, са том истом минералном водом.
Недалеко од Трга, налази се обреновачка пијаца на којој увек можете купити свеже воће и поврће по приступачним ценама, које се знатно разликују од цена на пијаци на Зеленом венцу, например. Пијаца је позната по једној баки која продаје свеже печурке по врло повоњној цени, неких 60 динара за један колограм.Дође рано ујутру и кроз нека три сата успе да распрода све и једна је од ретких продаваца која успе да распрода робу и оде тако рано са пијаце. Обреновац је познат и по кинеским радњама, али радње које се налазе преко пута њих су чак и повољније, то нам говори да Кинези више нису оно што су били.
Обреновац је 2014.године био место које је најтеже погођено поплавама, било је чак 90 одсто територије под водом.
Постепено све се вратило на своје, реновирани су објекти, али људи живе у страху од поновних поплава.
Последњи радови
Студентски радови4. јун 2018.Некада Палеж, а данас Обреновац
Студентски радови4. јун 2018.Хотел које су појеле године
Студентски радови29. мај 2018.Сматрам да о насиљу не треба причати, треба се оријентисати на потпуно друге сфере у животу
Студентски радови29. мај 2018.Криминалистику сам изабрао због адреналина