Озбиљно (или) зезање

„Тридесет година је политика исмевала народ, сада је дошло време да народ исмева политику”, објаснио је Лука Максимовић разлоге свог политичког ангажовња у предизборном програму телевизије Н1. Овогодишњи председнички избори показали су да је народ у Србији вољан да гласа и за имагинарног лика Љубишу Прелетачевића Белог, подржаног од стране Пере Детлића, Тарзана и Гандалфа Сивог, па су тако многи искусни и деценијама свеприсутни политичари заиста прописно исмејани, заједно са својим агресивним и скупим предизборним кампањама. 350 хиљада људи у Србији изразило је своју жељу за политичком алтернативом, па макар она дојахала на белом коњу у белом оделу и опанцима. Антисистемски политичари постали су тренд у свету, али сасвим солидан изборни успех Луке Максимовића, који је одлучио да у неиновативни политички живот Србије закорачи помоћу сатире, потпуна је новост и непознаница у Србији. Љубиша Прелетачевић освојио је 9,5 посто гласова изашлих бирача, што је трећи најбољи резултат на председничким изборима. У постизборним данима, Бели је прогласио победу, а затим по речима Максимовића ,,запалио преко”, док се јавност у Србији питала чиме је Љубиша Прелетачевић придобио незанемарљив број, пре свега младих, али и нешто старијих бирача и шта су таквим избором грађани поручили давно устоличеном политичком естаблишменту. ,,Када су питали Шекспира шта је хтео да каже у ,,Хамелету”, он је одговорио да оно што је имао рекао у свом делу, тако да је порука коју су бирачи хтели да пренесу осталим политичарима остала иза паравана приликом гласања. Мислим да је један део гласова које је Лука Максимовиц добио заснован на таласу антипартијских ставова, незадовољству политичком елитом, тачније актуелним политичким странкама и њиховим лидерима. Са друге стране фенси је могућност вођења кампање путем друштвених мрежа, где је активан један број људи који је изашао на изборе и гласао за зезање”, каже професор на Факултету политичких наука у Београду Славиша Орловић.

Главни идеолог покрета ,,Бели, само јако” Стеван Влајић истиче резигнираност људи. ,,Толико грађана је гласајући за фиктивног лидера, обичног студента и градског момка, некога ни у ком смислу подобног да буде председник, показало пре свега побуну у односу на владајућу политичку сцену. Не знам коме је све та порука била упућена, али знам да су је послали резигнирани људи, којима је доста једног те истог владајућег политичког концепта и старих лица у домаћој политици” рекао је Влајић.

И сами бирачи који су на листићу заокружили кандидата групе грађана ,,Бели, само јако” истичу да је глас Прелетачевићу глас против свих осталих кандидата. ,,Бели је својом сатиричном кампањом показао да грађани Србије не верују предизборним лажима и да би пре гласали за било кога, па макар то био измишљен лик, него за кандидате који се већ дуги низ година смењују на нашој политичкој сцени. Глас Луки Максимовићу више је био не Вучићу, Јеремићу, Шешељу, Чанку, него да Љубиши Прелетачевићу Белом”, каже Ана Томић из Лазаревца. Иако највећу подршку има у својој општини Младеновац, Бели је гласове добио и широм Србије. ,,Гласао сам за Белог јер мислим да је је он својом појавом показао потпуни бесмисао целе политичке гарнитуре. Србији је потребна комплетно нова политичка сцена”, каже још један Прелетачевићев симпатизер, Милан Јаџић из Чачка. Лука Максимовић је своју кампању више пута окарактерисао као ,,озбиљно зезање”.

Ипак, није мали број оних који сматрају да у целој причи нема ничег озбиљног и да Лука Максимовић својим изругивањем српске политике не чини ништа како би се она променила на боље. ,,Не бих никада гласала за Белог, политика је озбиљна ствар, а неко ко се са њом само зеза сигурно не би знао шта да ради на месту председника државе”, каже Наташа Бошњак. Старији гласачи сматрају да ни Прелетачевићев физички изглед не приличи председнику републике. ,,Зар онај са ћубом на глави да нам буде председник?”, пита се Надежда Букарица из Руме. И стручњаци сматрају да је за Србију боље да се политиком баве озбиљни људи са озбиљним политичким решењима. ,,Ако смо озбиљни онда ћемо направити и озбиљан избор, а ако смо неозбиљни онда ћемо направити неозбиљан избор али у сваком случају то је ипак избор и за њега би требало да сносимо оговорност. Ауторитет на изборима имају бирачи и они доносе коначну одлуку о томе ко је управу а ко не. Ја сам лично увек за то да се гласа за неког озбиљног кандидата са озбиљним програмом. У супротном, нешто што би требало да буде веома важно је доведено до тога да се исмејава и да се изврће руглу сто није добро”, истиче професор Орловић.

Максимовић је у неколико наврата објаснио да је сатира само ,,алат” за политичко деловање и начин да га људи примате, а има и гласача који у Прелетачевићој појави виде примењива политичка решења, а не само шалу. ,,Гласао сам за Белог јер је био потпуно другачији кандидат са врло забавном кампањом. Мислим да би се као председник понашао одговорно, у складу са законом и да би покушао да утиче на Владу да побољша ситуацију младих”, каже Петар Јеленковић. Има и оних који Белог виде кроз јасно дефинисан идеолошки оквир. ,,Мислим да Прелетачевић нимало није неозбиљан. Свиђа ми се зато што нагиње социјализму као друштвеном уредјењу и зато што заступа директну демократију. Сигурно нас не би брукао у свету као Тома Николић, и био би светска атракција, онако млад, згодан, симпатичан. Од све сатире и хумора остало би само бело одело”, тврди Марија Бошковић. И поједине одлуке Луке Максимовића грађани су уз одобравање прихватили. ,,Момак је врло духовит, интелигентан, брзо реагује на свако питање и на сваку ситуацију. Његови одборници у Младеновцу су одлична екипа, интелектуалци су и нису ситини политички мешетари. Врло је честито што није дигао 29 милиона колико му припада као председничком кандидату, мада му ја не бих замерио ни да је узео новац”, каже Александар Бошњак.

После неочекиваног успеха на председничким изборима, актуелно је питање какве су амбиције Луке Максимовића и његове групе грађана на предстојећим београдским али и парламентарним изборима и шта им је потребно да од тренутне атракције постану трајно значајна политичка опција. ,,Његов успех ће пре свега зависити од тога какве су поуке извукли његови противници односно други актери изборног процеса и од тога колико ће се он програмски, организационо и кадровски профилисати у наредном периоду”, сматра професор Славиша Орловић. Лука Максимовић успео је да на веома занимљив и оригиналан начин, кроз лик Љубише Прелетачевића Белог, каналише незадовољство бирача који немају више стрпљења за дугогодишње актере политичког живота. Уз погодан тренутак, искористио је све предности савремених видова комуникације да постане политички тренд и једина антисистемска и антипартијска опција на председничким изборима. Повода за исмевање српске политике Максимовић ће вероватно имати заувек, али ако намерава да искористи подршку коју је добио и заиста да допринос политичком животу Србије, уз нове комичне наступе и сатиричне изјаве мораће да припреми и озбиљан политички програм и нађе људе који могу да га спроведу. Смех је лек за све, али се политика нажалост бави и питањима која захтевају потпуну озбиљност. Како се чувена пословица ,,Сваког чуда три дана доста” не би обистинила, из покрета најављују писање програма. ,,У наредних месец дана биће написана платформа по којој ће разни аутономни грађански покрети и групе грађана моћи да функционишу. У оквиру тог документа биће садржане све вредности и смернице којима смо се и ми водили. То не да није контрепродуктивно, него неопходно, како идеја о грађанском друштву не би замрла”, каже Стеван Влајић. У исчекивању озбиљне стране ,,озбиљног зезања”, Србија ће наставити да се смеје и исмејава. Има и кога, а још једна изрека каже: ,,Боље да се смејем него да плачем”