Вести из несвести

Осуде и симпатије за Френка и Клер

23. април 2015.
Стефан Миливојевић

“Руковање обављам десном руком, али увек држим камен у левој“, позната је реплика Френка Андервуда, главног лика америчке серије „Кућа од карата“, која га можда и најбоље описује. Френк је бескомпромисни политичар, који се служи преварама, триковима, манипулацијама, али и убиствима да би напредовао на лествици моћи, углавном са успехом. Серија је јако популарна у Србији.
То је један од главних разлога зашто је одржана дебата о „Кући од карата“ у УК „Пароброд“, као једна у низу које се одржавају на овом месту и које су посвећене најбољим серијама данашњице. Новинарка Јелена Ђуровић окупила је троје фанова серије, психолога Марију Чанковић, експертног љубитеља америчког ТВ програма Марију Вићић, као и Бориса Милићевића, члана управног одбора СПС-а. Према речима водитељке, многи политичари су били контактирани, а Милићевић је једини који се одважио да прихвати позив за учешће у овом разговору.
Иако се можда очекивало да се на самој дебати чешће повлаче паралеле између америчке политичке сцене приказане у серији и сцене која се у нашој земљи дешава у стварности, саговорници су се ипак углавном базирали на психолошке особине ликова, њихове мотиве и одлуке које доносе. Међутим било је и поређења, а једно од најупечатљивијих је у вези са термином „dynamic duo“ (динамични тандем). Два главна лика у „Кући од карата“ су политички брачни пар Френк и Клер Андервуд, а учесници су се сагласили да тај двојац умногоме подсећа на некада најмоћније супружнике у Србији Слободана Милошевића и Мирјану Марковић. Политички и друштвено активан брачни пар је према њиховим речима јако значајан концепт у свету политике у последњих пар деценија, а међу осталим примерима поменути су Ђинђићеви, Клинтонови, Саркози и Брунијева, Блерови.

bb
Са друге стране, Борис Милићевић ипак сматра да, и поред тих неких сегмената који су верно представљени на екрану, серија је у суштини прилично нереална. 
„Постоји много нелогичности у „Кући од карата“, барем када се стварност уме у обзир. Део који мени највише боде очи јесте погрешан приказ јединица моћи у свету политике. Две јединице без којих се не може су новац и гласачи. Ипак, Френк и Клер успевају да дођу на врх иако немају ни једно ни друго. Не постоји држава у којој би то било могуће. Немам ништа против фикције, али стоји чињеница је да су људи из политике представљени негативно до невероватних размера. Свакако оно што треба разграничити јесте да ова серија представља политичаре пре свега онако како их грађани виде, али не и какви су они заправо“, стао је у одбрану своје професије Милићевић. Као јавно декларисани хомосексуалац, он такође признаје да се међу аспектима серије који су му привукли пажњу налази и бисексуалност протагонисте, мада по његовом мишљењу заправо „мушкарац не може бити бисексуалан, тако да се слободно може рећи да је Френк Андервуд у ствари геј“.
Један од трендова у модерном телевизијском програму јесте и конципирање главних ликова као негативаца. Последњих година смо то имали у серијама као што су „Сопранови“, „Чиста хемија“, „Прљава значка“, „Декстер“ и многе друге. „Кућа од карата“ се уклапа у тај списак, а као и код осталих наслова, и на овом примеру имамо случај да се гледаоци везују за злочинце. На филму постоји дужа традиција таквих карактера, а само у последњих пола века имамо читав низ протагониста-негативаца у класичним филмовима, који се у популарној култури често третирају као хероји: Корлеонови, Бони и Клајд, Тони Монтана, Алекс ДеЛарџ… Психолог Марија Чанковић сматра да нема ништа чудно у симпатијама публике за те ликове, говорећи пре свега о Френку и Клер Атервуд. „Шарм и заводљивост коју то двоје поседују нас спречава да навијамо против њих. Нарочито је Френк тај који нас заводи и нема ничег неприродног у томе што увек желимо да се извуче из својих неприлика, без обзира што његове поступке свакако не бисмо одобравали у стварности“. Чанковићева додаје да је „можда и највећи квалитет серије то што не постоји јасна линија која граничи добре од лоших ликова, те да је самим тим и гледалац пред већим изазовима у свом расуђивању“.

aa
Такође једна од карактеристика савремене телевизије јесте да се све већи број филмских звезда одлучује за подухвате на „малом екрану“. Кевин Спејси и Робин Рајт су тако након вишегодишњег рада на филму прихватили главне улоге у серији „Кућа од карата“, а то им је већ донело по један Златни глобус. Још једно познато име на пројекту је и редитељ Дејвид Финчер, који је продуцент серије, а режирао је и прве две епизоде. Емитовање овог програма је почело 2013. године и до сада је изашло укупно 39 епизода, упакованих у три сезоне. Премијера сезоне број 4 се очекује наредног фебруара.
Иначе, дебата о „Кући од карата“ је седма по реду коју УК „Пароброд“ и АгитПоп организују. Почетак је био пре тачно годину дана у време највеће популарности ТВ серије „Прави детектив“ која је и била прва тема. Остали наслови такође припадају најактуелнијима у последњим годинама: „Људи са Менхетна“, шведска серија „Мост“, „Домовина“ и „Уредништво“.
Подкаст о домаћој продукцији отворен је на претходном догађају кроз „Бољи живот“, а наставља се следећег месеца када ће предмет разговора бити легендарна партизанска серија „Отписани“.