Наука и уметност

„Рођен сам у Србији, од тога ћу и умрети“

4. април 2015.
Стефан Миливојевић

У Коларчевој задужбини одржано вече посвећено три деценије рада сатиричара Слободана Симића. На књижевној вечери под називом „Страст побуне Слободана Симића“ представљен је дугогодишњи рад познатог писца у који између осталог спадају афоризми, кратке приче, драмски текстови, и сценарија. 
Водитељ програма је био афористичар Бојан Љубеновић, а међу учесницима су се нашла позната имена из света културе и уметности: Жарко Требјешанин, Слободан Шуљагић, Александар Чотрић, Ана Стишовић Миловановић, као и сам Симић. Приче, песме и афоризме аутора је читао глумац Сергеј Трифуновић.
Љубеновић је у свом уводном говору Слободана Симића назвао „Бастер Китоном наших дана“ и изјавио да управо њега сматра утемељивачем домаће модерне сатире. 
Психолог и познавалац сатире Жарко Требјешанин је то потврдио и указао како ми у Србији имамо много чега да се стидимо, али да смо у једном вероватно најбољи, чак и на свету – а то је сатира.
Будући да је слављеник рођени Ужичанин, његова два суграђанина Сергеј Трифуновић и телевизијски редитељ Слободан Шуљагић истакли су да је управо менталитет и природна духовитост која је својствена за тај град била пресудна за стварање Симићеве личности, те да су ужичке кафане и сви обреди који се везују за њих били сјајна помоћ за истицање смисла за хумор код познатог сатиричара.
Приликом говора за свој јубилеј, Симић се захвалио судбини, срећи, Ужицу, али пре свега породици која га је „пустила на миру“.

maxresdefault
Слободан Симић рођен је 1963. године у Ужицу. Дипломирао је медицину у Београду, а специјализовао психијатрију. Од 2009. је примаријус, а годину дана касније је постао и специјалиста судске психијатрије. 
Познате књиге афоризама које је написао су „Најцрње је црвено“, „Ратни профитер“, „Вози Мишко!“, „Симином улицом“. Добитник је многих књижевних признања, од афоризма године до Домановићеве награде за сатиричну прозу и Вибове награде за сатиру. Превођен је на енглески, немачки, руски, пољски, мађарски, македонски и русински језик, а заступљен је у многим антологијама, изборима и другим књигама. Живи и ради као психијатар у Београду.
Међу најпознатијим Симићевим афоризмима су они који се тичу политичке и друштвене ситуације у Србији:
* Нека смо голи и боси, кад смо слепи и глуви
* У Србији нема дискриминације. Овде се сви третирају као стока
* Данас све може да се каже. Казна је што се говори овде
* Ја верујем у промене и редовно пијем лекове
* Када је народ неписмен, писац је национални издајник
Говорници на овој књижевној вечери су цитирали поменуте, као и многе друге афоризме Слободана Симића, а један који се највише пута поновио и за који су се учесници сагласили да је ауторов заштитни знак гласи: „Рођен сам у Србији. Од тога ћу и умрети“. Закључак је да нам Симићеве идеје и размишљања говоре да ситуација у Србији није светла, нити да имамо много разлога за оптимизам. Међутим, то никако не значи да не можемо бар да се нашалимо на свој рачун.