Сицилија, омаж хедонизму

Магично острво чула, учитељица најважнијих животних лекција о љубави, смеху, уживању и срећи

timthumb - Copy

Сицилија мирише на море, слано толико да прави беле шаре свуда по вашој кожи након што изађете из воде. Тај мирис мора меша се са мирисом рибе и морских плодова, који се недељом купују на рибљој пијаци која се отвара у пет, а затвара пре поднева, због врелине. Иако очекивана, никада се у потпуности нећете навићи на топлоту која на Сицилији не престаје. Чак и када побегнете у море нећете успети у потпуности да се расхладите. Када зађе сунце, време је за вечеру. Мириси рибе, пасте и разних врста оријенталне хране који су различити освајачи доносили са собом испуниће цео град. Када дође вече, чуло мириса ће вам открити онај ружни део. Шетајући се центром Катаније, на великом тргу који је преко дана пијаца увече ће бити препун отпада које лењи продавци нису почистили за собом.

Због свог изузетног географског положаја, Сицилија је била мета разних освајача. Због чињенице да су често били под управом неког другог, људи са овог острва усвојили су пасиван начин живота и прихватили да ће о њиховој судбини увек одлучивати неко други. То је разлог због кога су неки градови толико прљави и запуштени, да човек лако заборави да је у Италији. Обожавана је и традиција нерада. Делом због мафије и свог зла које је донела, на Сицилији влада фасцинација богаћења на брз и често непоштен начин, а сваки напоран рад и труд гледа се са подсмехом.

PalermoПалермо као главни град острва, изгубио је много сицилијанских традиција и доста се модернизовао. Као колевка мафије и град који је највише пропатио од ње, грађани Палерма су помало безнадежни и доста депресивнији од људи из осталих места. Због чињенице да тела већине људи који су се замерили мафији никада нису пронађена, широко је распрострањена прича да су та тела узидана у огромне, ружне зграде које су ницале по Палерму последњих деценија. Тај вео мистерије и морбидности одражава се и у његовим становницима.

Катанија је са друге стране, престоница опуштеног начина живота. У подножју Етне, највећег активног вулкана у Европи и због чињенице да је била више пута срављена до темеља због ерупција, грађани Катаније користе сваки тренутак као да им је последњи. Њима то стварно може и бити. Они не губе време нервирајући се и радећи послове које не воле, већ проводе скоро целу годину на плажи, упијајући зраке сунца, увек мотрећи једним оком на оближњу Етну из које вечито излази бели дим, као упозорење да никада не престану уживати.

Catania

Сиракуза, град где је рођен Архимед, стара је скоро три хиљаде година. Иако постао туристичка атракција, још увек се може осетити грчки дух. Ипак, најлепше место на острву свакако је Таормина, најромантичнији град на свету. Својим малим улицама и прелепим фонтанама, мами вас да застанете са вољеном особом, сакријете се у неки од малих пролаза и проведете још само тренутак или два потпуно сами.

И поред свих чари и лепота, оно највредније на Сицилији јесу људи. Иако већина необразовани и лењи, поседују највреднију животну истину. Они знају како да уживају. Живот на овом острву се своди на константо удовољавање себи и испуњење оних хирова тако малих да их људи на западу не би ни регистровали. Читави дани су посвећени одмарању, слаткишима, вину и храни. Овде није проблем да се цео дан одвоји на избор најлепшег грожђа или најсочнијих брескви или да се проведе цео дан лежећи на плажи, уз добре пријатеље, смејући се, смејући се, смејући се…

Сицилија има и своје тонове. Смех је један од њих. Дечије церекање, младалачко задиркивање, мушко добацивање или безазлени подсмех старијих госпођа. И наравно музика. Тонови увек весели, који позивају на игру. Међутим, оно што је најгласније јесу разговори и магични италијански језик. Да ли је то продавац који жели да вам прода његову најбољу рибу или жена која вам приђе у аутобусу да вас испитује одакле сте, занемарујући притом да је не разумете. Није проблем, она ће само поновити исте речи, али доста гласније, у том случају је морате разумети. Деца која својим танким гласићима као минијатурним флаутама отпевавају сваку реч, причајући вам своје приче и постављајући вам гомилу питања на које ви не можете да дате одговор. Сви ти звукови стапају се са шумом мора, који се на Сицилији чује где год да се налазите. Чак и ако таласе не можете стварно ослушнути, ако будете врло тихи и заклопите очи, видећете бескрајну плаву пучину испред себе.

Сицилија је острво чула, уживања, али такође и љубави. Она је свуда и у свему. Љубав према храни, мору, лепоти, вину, сунцу, песку… Пријатељска, породична и романтична љубав очигледна је на сваком кораку, баш као и љубав према себи у виду бескрајног хедонизма. Међутим, због своје бурне историје и сурових географских услова, оно што се на Сицилији највише слави јесте љубав према животу. Баш због чињенице да ће му једног дана доћи крај.