Студентски радови

Одржана последња трибина из циклуса „Креативност и друштво знања“

27. децембар 2013.
Сања Павловић

У четвртак, 12. децембра 2013. године, у сарадњи Викимедије Србије и Универзитетске библиотеке “Светозар Марковић” у Београду, у просторијама Библиотеке, одржана је трибина “Creative Commons – Креативност и друштво знања”, фокусирана на представљање отворених међународних правних стандарда – Кријејтив Комонс лиценци. Циљ трибине био је разговор о Кријејтив Комонс лиценцама и значају ових јавних и бесплатних стандардизација у процесу унапређења транспарентности и протока креативних садржаја у савременом свету, као и покретање расправе на тему интелектуалне својине у дигиталним условима.

Невенка Антић, организаторка овог скупа и вођа пројекта Кријејтив Комонс Србије, одржала је прво предавање у коме је говорила о самим лиценцама, као и начину њиховог коришћења. „ЦЦ правни инструменти пружају свима једноставан и стандардизован начин уступања ауторског или сродног права и задржавање неких права“, рекла је Невенка. Поред доступности, транспарентности и међународног важења, као једну од најбитнијих предности истакла је „могућност ЦЦ лиценци да помогну ауторима и другим носиоцима ауторског или сродног права да задрже ауторско право, али и да дозволе умножавање, дистрибуцију или прераду својих дела. Сваки аутор и носилац ауторског или сродног права може слободно да изабере услове под којима ће се лиценцирано дело моћи користити“.

ЦЦ лиценце олакшавају остварење ауторског права у вези с коришћењем дела под законском заштитом. Овим лиценцама се омогућава размена ауторских дела под флексибилним условима у складу са законом.Све ЦЦ лиценце садрже услов “ауторство” (BY), ради признања ауторства аутора и даваоца лиценце (ако аутор истовремено није и давалац лиценце), приликом коришћења дела. Неки даваоци лиценце се одлучују за лиценцу “ауторство” (BY), која садржи само тај услов. Остале лиценце настају комбинацијом услова “ауторство” (BY) с додатним условима: “некомерцијално” (NC), којим се искључује комерцијално коришћење дела, “без прерада” (ND), којим се дозвољава коришћење дела, али се не дозвољава прерада дела и “делити под истим условима” (SА), којим се захтева да се прерада лиценцира истом лиценцом.

Након овог уводног излагања, присутнима се обратила Александра Поповић из Универзитетске библиотеке која је изнела резултате свог истраживања о употреби ових лиценци када су у питању докторске дисертације студената Универзитета у Београду. “Када смо правили пресек, било је 376 дисертација које су са налазиле у дигиталном репозиторијуму, а да су лиценциране овим слободним лиценцама. Докторанти са укупно 21 факултета су користили овај начин заштите ауторских права, а највећи број њих је са Биолошког факултета”, рекла је Александра.

Судећи по истраживању Александре Поповић, више од пола доктораната користи најновију ЦЦ лиценцу, 3.0. Ова лиценца је изашла 2007. године и подразумева “дељење под истим условима” (“Share Alike”). Ова лиценца дозвољава ремикс и прераду, као и комерцијално коришћење дела, ако/док се правилно назначава име аутора и ако се прерада лиценцира под истим условима. Сва дела настала на основу дела лиценцираног овом лиценцом, требало би да буду лиценцирана истом лиценцом, која, поред осталог, дозвољава комерцијално коришћење. Ова лиценца се употребљава у Википедији и сличним пројектима.

Предавања која су уследила односила су се на саме пројекте који подржавају ЦЦ лиценце. Ђорђе Стакић, испред Викимедије Србије, говорио је о њиховом Еду пројекту који подразумева студентско писање семинарских радова на Википедији, енциклопедији која је у потпуности лиценцирана Кријејтив Комонс 3.0 лиценцом. Лина Абурас и Тања Милошевић, студенткиње арабистике на Филолошком факултету Универзитета у Београду, говориле су о свом пројекту “1001 арапска реч” који се такође спроводи у сарадњи са Викимедијом Србије. Овај пројекат је окупио осам студената арабистике који раде на прављењу првог онлине српско-арапског речника, слободно лиценцираног.

Поред поменутих, учесници трибине били су и Владимир Миловановић са Универзитета за технологију у Бечу, Јасмина Николић са Филолошког факултета Универзитета у Београду и Татјана Брзуловић Станисављевић из Универзитетске библиотеке “Светозар Марковић”.

Овим догађајем завршио се циклус истоименог трибинског програма који је трајао у периоду октобар – децембар 2013, а који је организовала Викимедија Србије у сарадњи са једанаест националних научних институција и установа културе широм земље.