Њена лепота се показала ванвременском. Грациозна, балетског држања, сјајних тамних очију, крхког и нежног изгледа, Одри Хепберн би несумњиво постала позната и да је филмови „нису пронашли“. Камера и гледаоци нису могли да одоле њеној несвакидашњој појави.
Биографија
Ова глумица рођена је 4. маја 1929. године као дете Џозефа Хепберна-Рустона и Баронице Еле вон Хемстр Хепберн-Рустон. Имала је два полубрата из мајчиног првог брака и рођена је у Бриселу. Одри је често говорила: „Ако икада будем писала аутобиографију, свакако ћу је овако почети – Рођена сам у Бриселу 4. маја…и умрла сам шест недеља касније.“ Нешто више од месец дана 
након рођења, Одри је добила незаустављиве нападе кашља и њено мало срце је престало да куца. Мајка јој је, уз брзу молитву и окретањем на стомак, спасила живот.
Када је Одри имала шест година, отац је изненада напустио њу и њену мајку. Присећала се да је често виђала мајку како узнемирено шета по кући и хистерично плаче. Одлазак оца проузроковао је код Одри константан страх од напуштања који ју је пратио целог живота.
Током Другог светског рата, са мајком је боравила у Холандији где је Бароница сматрала да ће бити безбедне због неутралног положаја ове државе у рату. Нажалост, Холандија је због близине немачкој граници, била пожељан извор природног богатства за Нацисте. Немци су убрзo извршили инвазију на Холандију и приморали је да се преда. Живот је постао изузетно тежак за Одри и њену мајку. Холандија је ослобођена на Одрин 16 – и рођендан. У том тренутку она је боловала од анемије, астме, едема, запаљења дебелог црева и неухрањености. Британски и амерички војници међутим били су очарани овом рођеном Белгијанком, која је причала енглески и даривали су јој чоколаде и цигарете који су постали њена дугогодишња зависност. Одри је говорила да ће је мирис Британских цигарета увек асоцирати на слободу.
Одри је након рата, од другарице чула за конкурс балетских стипендија у Енглеској. Она и њена мајка су годину дана прикупљале папире за одлазак у Велику Британију. Одри је примила парцијалну стипендију у Мари Рамберт балетској школи, али је схватила да због одсуства тренинга током рата, никада неће моћи да надокнади изгубљено време и постане примабалерина. Ипак, почела је да учествује у плесним представама које су скренуле пажњу на њен шарм. Иако није поседовала завидно играчко умеће, ускоро су јој биле понуђене улоге у неколико филмова.
Филмска каријера
Након неколико незапажених, Одри је добила улогу балерине у филму„T
he secret people“. Током снимања упознала је магната Џејмса Хансона са којим је започела везу. Док је трајало снимање филма „Monte Carlo baby“, Одри упознаје чувену књижевницу Колет, која је предлаже за главну улогу у бродвејској представи „Gigi”. Она постиже велики успех и доноси јој главну улогу у филму „Празник у Риму“. Играње у овој комедији донело јој је Оскара за најбољу глумицу. Након тога уследила је улога у представи „Ondine“, за коју добија награду Тони. Уз помоћ агента Курт Фрингса, постала је једна од најплаћенијих глумица тог доба.
После удаје за другог мужа, направила је паузу у филмској каријери од десет година. На мале екране враћа се у филму „Robin and Marien“ у којем глуми са Шон Конеријем. Доста тога се променило у филмској индустрији током њеног одсуства и она није била сигурна да ли јој се нова ситуација допада. Мећутим реакције и одушевљење због њеног повратка пријатно су изненадиле Одри.
Њена најзапаженија улога била је она у култном филму „Доручак код Тифанија“. Одри у филму глуми промискуитетну девојку Холи Голајтли, растрзану између љубави, с једне и жеље да буде материјално обезбеђена, с друге стране. Филм је рађен према истоименој новели, али су постојале значајне разлике између ова два дела. Једна од њих је и зауздана сексуална слобода Холи у филму, а друга, завршетак драме у књизи који би према многима представљао тужан крај (Холи одлази у Бразил и више никада не види своју љубав Пола). Труман Капоте, писац новеле, није желео Одри за главну улогу, јер су многи сматрали да је превише „равна“ и мршава у односу на модел глумице који је тада био у моди. Међутим, овај филм је обезбедио Одри статус жене са стилом и елеганцијом, а непревазиђена мала црна хаљина коју је носила, комад је одеће који сваку жену асоцира на ову сјајну глумицу.
Љубавни и породични живот
Током снимања филма Празник у Риму, Одри је прекинула веридбу са Хансоном. Партнер и главни глумац, Грегори Пек, упознаје је са својим пријатељем, глумцем, режисером и писцем Мел Ферером. Иако су у почетку имали пријатељски однос, ускоро су се заљубили једно у друго. Након добијања награде за представу „Ondine“, одлазе у Швајцарску где се венчавају.
Одри остаје трудна и жељно ишчекује рођење свог првог детета. Међутим, током припремања филма „War and Peace“ доживљава спонтани побачај. Након овог немилог догађаја потпуно се посвећује послу. Добила је две номинације за Оскара за филмове „Sabrina“ и „The Nun’s Story“, али је и даље очајнички желела да постане мајка. Пре снимања следећег филма „The unforgiven“, сазнала је да очекује друго дете. Након што је филм био готов, доживела је и други побачај и упала у тешку депресију.
Убрзо је остала поново у другом стању. Овај пут је скоро целу трудноћу 
провела код куће, уз минималне физичке напоре. Труд се коначно исплатио. 17. јула 1960.-е донела је на свет дечака. Одри је тада рекла „Пустите ме да видим моју бебу. Да ли је добро? Да ли је заиста добро?“
Током снимања филма „Мy fair lady“, муж ју је преварио са глумицом Натали Вуд. 1967. њихов брак је окончан. Док је процес развода трајао упознала је психијатра Андреа Дотија. Након окончања брака са Мелом, Одри се удаје за Андреа. Са њим је добила још једног сина. Брак није дуго потрајао, а након развода, Одри се посвећује деци и запоставља филмску каријеру готово десет година.
После дуге паузе, коначно се враћа глуми. Њен последњи животни сапутник био је Роберт Волдерс, тихи џентлмен кога је упознала преко пријатеља. Роберт и Одри су почели заједнички живот, али се никада нису венчали. Године проведене са њим се чине најлепшим у њеном животу.
Након свог последњег филма „Аlways“, постала је почасни амбасадор УНИЦЕФА. Љубав према деци и искуство које је доживела током Другог светског рата, утицали су на њену одлуку да се посвети хуманитарном раду широм света.
Током једног од путовања, почела је да осећа стомачне болове. Након повратка у Швајцарску са Робертом, стање се погоршало. На молбу пријатеља и породице отишла је у Лос Анђелес да би се подвргла тестовима. Лекари су јој дијагностиковали рак слепог црева. Упркос операцији, тумор није уклоњен. Преминула је у сну 20.-ог јануара 1993. године у Швајцарској. Постхумно је добила још неколико глумачких и хуманитарних награда. Данас многи покушавају да пронађу јавну личност са подједнако стила, али њена крхка фигура у црној хаљини, са муштиклом, бисерном огрлицом и пунђом засењује сваку од њих.
Последњи радови
Наука и уметност2. фебруар 2012.Марина Абрамовић шокира и одушевљава свет
Интервју недеље29. јануар 2012.Савремено ропство
Наука и уметност29. јануар 2012.Одри Хепберн – живот као на филму
Вести из несвести27. јануар 2012.На младима свет остаје