Студентски радови

Обреновац – некад и сад

9. септембар 2022.
Журналист

Ауторка: Мина Чоругић

Рођена Обреновчанка и једна од најупечатљивијих ТВ лица локалне РТВ МАГ Обреновац, већ више од две деценије успешно се бави новинарском професијом. Ауторска емисија “ Било једном у Обреновцу” је њена лицна карта. Локална публика је лако препознаје на обреновачким улицама, а она је и више него задовољна што њена емисија и дан данас, са истим интересовањем, проналази свој пут до верних гледалаца. Новинарским послом је почела да се бави пре двадесет седам година
почевши да ради у локалном радију МАГ.

Да ли се сећате вашег првог интервјуа?
Свој први интервју сам урадила са господином Матијом Бећковићем у библиотеци ”Влада Аксентијевић” у Обреновцу. То вече , у “Милошевом конаку” је било посвећено његовој поезији. Била сам веома уплашена, јер чак и ако не знате ко је Матија Бећковић у нашој књижевности, целокупном друштвеном животу и интелектуалној јавности, то врло брзо сазнате – по ставу, по опхођењу, по вокабулару. Разговор са њим никога не оставља равнодушним. Нисам се ваљано
припремила, а припрема је наважнији део самог интервјуа.

Ове године обележавате јубилеј – десет година од почетка емитовања емисије “Било једном у Обреновцу”, а што је и био повод нашег разговора. Да ли је идеја за емитовање емисије оваквог садржаја била ваша, и ко је осмислио име ?
За идеју и назив емисије заслужан је главни и одговорни уредник РТВ МАГ Мирослав Пауновић, који је сматрао да је то емисија која би требало да бележи прошлост, да чува од заборава људе, школе, спортске клубове, оне којих више нема, чува сећања на прошле дане које памте старији Обреновчани. То подразумева врло тежак рад, јер је то нека врста документарног рада на документарном програму. На жалост, у мањим телевизијским системима ви немате толико људи као што је то случај у великим телевизијама. Зато су снимања јако дуга, посебно треба да будете пажљиви када радите са старијим људима, где морате да водите рачуна како и на који начин постављате питање. Емисија која се емитује сада већ преко десет година, једна је од најгледанијих на нашој телевизији.

У чему се огледа симболика назива ове емисије?
Сведок сам неких савремених дешавања. Чини ми се да се грађански слој друштва истопио. Да су отишли људи који су одрастали у најстаријим обреновачким породицама, предратним породицама, које су имале шта да кажу и пре рата, и после рата, а посебно породице које су после рата доживеле разна шиканирања. Да не причам о породицама Симовић и Антоновић, које су оставиле бројне објекте у Обреновцу, али нажалост и мало потомака, који би били значајни саговорници. Тако је данас познати комбинат “Бора Марковић”, пре Другог светског рата био индустријски
комплекс познат под називом “Митар Симобић и синови”, док је данашњи ресторан у центру града Централ бар”, био раније хотел Стојана Антоновића. Зато смо се око грађе за емисију сналазили на разне начине.

За ових пуних десет година колико траје ова емисија можете ли издвојити посебан прилог који је на Вас оставио највећи утисак?
Много је. Свака је на свој начин. Један од наших правих истраживачких радова била је емисија о породици Симовић у Обреновцу, а свакако би издвојила емисију о Циги Берићу, упечатљивом естрадном уметнику из Обреновца који је пленио харизмом, добротом и увек био спреман да помогне свима.

Kолико сте се саживели са учесницима које сте свих ових година интервјуисали?
Врло. И дан данас ме зову људи из иностранста чији су потомци у Kанади, Америци. Успели смо чак и да спојимо неке људе. Жао ми је само што за ових десет година сад кад погледам архиву много је људи који су нас напустили.

Да ли сте имали неко непријатно искуство приликом снимања прилога?
Приликом снимања ове емисије не али смо имали тешких ситуација да дођемо до неких људи, докумената. Било је ту разних ситуација али то су препреке које су биле савладиве.

Kако видите будућност РТВ МАГ везано за оно што тренутно радите?
Видим будућност. Не зато што смо једини на територији општине Обреновац већ зато што људе треба информисати.