Интервју недеље

Новинарство постоји да отвори очи

20. април 2021.
Журналист

Аутор: Младен Милошевић

Бранко Станковић, рођени Ужичанин, аутор је 18 документарних филмова и 2 драме које су екранизоване на РТС-у, а и мноштва документарних емисија, које су, као и филмови, награђиване на домаћим и међународним такмичењима. За безмало две деценије постојања ,,Квадратуре круга“ испричао је око 1.700 прича бавећи се људима који су оставили траг у свом окружењу: ствараоцима, иноваторима, креативним, талентованим, племенитим и необичним људима и њиховим судбинама.

,,У математици, највећа загонетка је квадратура круга. У животу, то је човек.“ , реченица је коју Бранко издваја као мото своје документарне емисије.

Као млади бавили сте се сликањем и прављењем накита. Шта Вас је навело да за своје главно занимање изаберете новинарско-репортерски посао?

Израда накита је у једном тренутку мог живота био избор из нужде, у коме је учествовала цела породица, јер се морало преживети у време инфлације и принудних одмора.Сликање и даље мој хоби и један од заната којим сам хтео да се бавим.Новинарство сам изабрао искључиво због љубави према том послу ,а не из жеље да би био познат и славан.

Доста сте труда и времена утрошили стално путујући на релацији Ужице-Београд. Да ли мислите да је то пожртвовање и одлучност главна особина коју један новинар треба да поседује?

Новинарство,ако се човек њиме бави озбиљно и ако је посвећен том послу увек подразумева и извесну жртву,одрицања јер овај посао се не ради,он се живи.Ако сте неодлучни немате шта да тражите у новинарству јер ћете увек бити у ситуацији да неко други одлучује уместо вас у свему, од избора тема и саговорника па до начина обликовања информација.Зато је важно да већ на почетку изграђујете свој став због кога ће вас поштовати.

Упоредите новинарство данас и у време када сте ви почињали да се бавите овим послом.

У време када сам почињао да се бавим новинарством медији су изгледали много озбиљније него данас и били много одговорнији према ономе што објављују. Иако је и тада било цензуре могло се прочитати мноштво слободоумних текстова храбрих и мудрих новинара који су се бавили истраживачким и аналитичким новинарством,које се све више губи у овом времену у коме је главни извор информација Интернет и где се информацији прилази брзо и без великих провера.

Које бисте своје професионално искуство истакли као најинтересантније?

Моје најинтересантније професионално искуство је пут у Индију,одакле сам донео две емисије,не само због сусрета са цивилизацијом пуном контраста већ и због тога што су Индијци задржали мноштво особина које човека чине човеком ,а са друге стране међу њима постоји и нешто што човека удаљава од његове суштине или што је у другим крајевима света незамисливо у 21.веку,као нпр.убијање женске деце по рођењу како породица једног дана не би имала обавезу да даје мираз будућем зету.

Колико Вам значе бројне награде које сте добили?

Награде увек пријају човеку и увек су на неки начин тест да проверите себе, где вам је место и колико цене ваш рад, али у мом животу их је било толико да вас више не радују као што су вам причињавале радост у почетку када их човек и прижељкује и нада им се.

Шта мислите о младим колегама које у ово доба политичке цензуре још увек имају жељу да се баве новинарством?

Нема одустајања ако сте већ изабрали да се бавите тим послом. Цензуре је било,бојим се да ће је увек бити, али је ваш и наш задатак да се боримо против тога и да никада не одустајемо јер це онда бити бесмислено бавити се овим послом. Оно што је важно је то да немате у својој глави уграђен чип за аутоцензуру, јер то је најпогубније за новинара, а са осталим ћемо се некако изборити.

Шта сматрате за главни циљ новинарства?

Новинарство и медији и постоје да многима отворе очи, саопште оно што би политичари сакрили од грађана, да укажу на појаве и проблеме у друштву,али при том новинари увек морају да буду борци за истину, правду и човека.