“Новинарство је вeлики занат који се стално учи и усавршава, сваки нови дан је нови испит и ново искуство”

 

Милица Недић је уредница и водитељка „Дневника 2“ .Тврди да док води „Дневник 2“ ,који гледа два милиона људи, не осећа се као звезда,да је спонтана и ведра у студију као и на пијаци.Завршила је Земунску гимназију,новинарски смер и студије српског језика и књижевности на Филолошком факултету.

 

 За магазин Лису сте изјавили да сте још у гимназији знали да ће ово бити Ваш позив,шта је на то утицало?

Већ у Земунској гимназији сам била новинарски смер ,који ми је баш „легао“ и то учење и знање остају заувек.Једноставно сам желела да ово буде посао мог живота, волим га, пун је узбуђења и динамике, ваљда и зато што сам и сама таква. Често помислим како сам срећна што сам га изабрала …

 

Ретроспективно какви су Вам били почеци и да ли је сада теже када је већа одговорност на Вама?

 

Увек је тешко, само као почетник си можда мање свестан те одговорности, јер пун елана тежиш неким идеалима и остварењу циља.Временом, када се стекне искуство,са озбиљнијим обавезама и крупнијим залогајима-то се бреме некако неприметно увећава, постаје све теже, али је задовољство и част носити га и осећати на кожи,леђима ,у глави.

 

Радили сте многе интервјуе са политичким званичницима,међу њима и са председником  Борисом Тадићем,каква је разлика између таквих интервјуа и интервјуа са обичним људима?

 

Интервју, као једна од најсложенијих форми овог посла, тражи велику припрему, сконцентрисаност, познавање теме и саговорника са којим разговарамо.Лично мислим да разлика између поменутих врста разговора не постоји! Па, и политичари су обични људи. Изузетна је част разговарати са највишим и бити њихов домаћин, али често знамо како и шта они имају у „рукаву“као одговор или аргумент, знамо како реагују и то знају и гледаоци. Обични људи, који нису присутни у јавности, могу бити веома корисни, занимљиви, непредвидиви, искрени …Ценим све људе и зато се једнако припремам и за разговор са политичарима и са разговор са јунаком неке приче, позоришним лауреатом, успешним спортистом или младим талентом……или нпр.за разговор на ова Твоја питања…

Сматрате ли да се новинарство може научити или је то таленат?

Новинарство је велики занат који се стално учи и усавршава, свакодневно, сваки нови дан је нови испит и ново искуство.Ипак, за тај је занат неопходан и таленат.Знање је пресудно, али преданост послу, упорност, спонтаност, једноставно она нит коју мораш да осетиш и имаш- то је надоградња која даје најбоље резултате. Труд је добродошао, али само уз идеје које ће га оплеменити.

Да ли сте увек новинар или само у моментима када радите ?

 

Нису бадава рекли-једном новинар, увек новинар! Новинарство је начин живота, диктира ритам дана, дисања, чак и онда када нисам у редакцији. Мој син доскора није схватао зашто желим да прочитам све новине, погледам све вести чак и онда кад смо на одмору, или кад имам слободан викенд(што је велика реткост).То су она снага и адреналин без којих се једноставно не може!

 

Које су негативне,а које позитивне стране новинарства и којих има више ?

 

Мање је негативних страна овог посла, али су доста интензивне и јаке-нема радног времена, не зна се шта носи дан, јако мало слободног времена, одвојеност од најмилијих, стрес и неизвесност које доноси сам посао. Али ако волиш оно што радиш и предан си том задовољствуа посао тако доживљавам,онда све лепо што посао доноси, сваки изазов, добра вест, успех нашег лекара, музичара или уметника-анулира оно што ти новинарство ускрати.Успешан дан, добро спакован дневник са информацијама за све узрасте и грађане- то је оно што пружа задовољство и вуче напред у нови дан.

 

Да ли добар новинар мора стално бити у покрету или ипак је нешто друго битно?

 

Добар новинар мора бити пре свега добро информисан, упознат са свим вестима, сваки дан је нова прича, јуче је далека прошлост, а сутра је далеко… Мора бити истрајан, упоран, да стално истражује, испитује, анализира, да му је посао задовољство коме се цео стално предаје, да је у контакту са многим људима, да има подебљи телефонски именик…

Шта сматрате својим највећим успехом у каријери ?

 

Уређивање и вођење ударног Дневника јесу највећа част и привилегија који су ми поверени, а са тим огромна обавеза, одговорност, свест о тежини сваке речи, слике, зареза, боје гласа….Поред тога за мене су највећи успех поштовање  и поверење које указују гледаоци. Успехом видим и то што сам иста особа и пред камером када сам са милионима људии онда када сам са својом породицом, на улици, у фризерском салону, на родитељском састанку….Остати носрмалан и свој- то је највећи успех и изазов овог времена, па и посла у њему.

 

Да ли је било тренутака када сте помишљали да одустанете од новинарства ?

 

Буде тешко када се саставе дани и ноћи непрекидног и напорног рада, када нисам са породицом, али нема помишљања на предају!

 

У својој каријери много тога сте урадили , а шта никад нећете ?

 

Размишљала сам о овоме, али ме никада нико није то питао! Интервју са покојним патријархом Павлом никада нећу остварити, нажалост…Још за живота Његове светости имала сам жељу да упознам то биће,огроман ум и осетим неописиву мудрост и смиреност којима је зрачио. И као човеку и као новинару искрено ми је жао због тога.