Бермудски троугао Београда

Три улице, две медијске куће и неколико кафана, чине мали кварт за окупљања новинара, глумаца, али и читаве културна елита Београда

Улице Македонска, Светогорска, Хиландарска, Радио Београд, зграда Политике и култна кафана Шуматовац формирају новинарски трг. То је место на коме се окупљају, не само људи од пера, него и глумци и читава културна елита града. Некада су кафани Шуматовац друштво правиле Грмеч и Под липом. Легенда каже да су му име Бермудски троугао,пре педесетак година, наденули боеми, јер су се на овом тргу „губили“ многи писци и новинари. Засели би у некој од кафана и кући се не би враћали данима.

„Келнер се чекао и по пола сата, а неки гости би отишли неуслужени“, сећа се Драган Петровић, оснивач магазина Био једном један Београд. Он неће заборавити ни када је са својим сином Милошем отришао на прво пиво у кафану Грмеч и упознао га са човеком за шанком. Иако се овај уљудно представио, Милош је тек касније схватио -Тата, па то је онај глумац! „Да,то је Петар Краљ“, рекао му је.

Ту, у том београдском Бермудском троуглу, одмарали су, а неретко и писали Момо Капор, Васко Ивановић и Богдан Тирнанић. Идеје су им ретко недостајале, а када би зафалило новца, пили су „на црту“. Данас је жива само кафана Шуматовац у којој је основан бенд Рибља чорба.

Од два голуба – Радио Београд

На укрштању Светогорске и Хиландарске издиже се зграда данашњег Радио Београда. Некада се између ових улица налазила кафана Код два бела голуба. Давне 1841. године њу је изградио Јован Кујунџић, трговац и терзија (кројач народне ношње). Кафана је срушена 70 година касније, када је Удружење занатлија основало Фонд Занатског дома и одлучило да обједини све до тада створене занатске установе. Почетак Првог светског рата спречио је изградњу Занатског дома. Касније Радо Београдархитекта Богдан Несторовић на месту некадашње кафане гради модерно здање.

„По жељи породице Кујунџић на фасади се налази фигура два бела голуба“, каже Петровић објашњавајући зашто је поред скулптуре Ковач вајар Лукачек сместио и голубове. Зграда са кафаном, делом за хотел, биоскопом и канцеларијама, завршена је 1933. године. Несторовић је у округлој кули, на врху зграде, нашао места и за станове. У њима су живели писац Рака Драинац, глумац Павле Богатинчевић и познавалац сликарства Рајко Слијепчевић. Они су ту организовали бројне изложбе и књижевне вечери. После Другог светског рата промењен је власник. Зграду Занатског дома 1947. године добија на коришћење Радио Београд.

Просторије ресторана у приземљу претворене су у музички и драмски студио, а у некадашње хотелске собе и канцеларије смештена је редакција. Један од првих уредника Радио Београда Момчило Симић наводи да је у овој згради, док је служила као хотел, Јосип Броз Тито илегално одржавао поверљиве састанке.

Некадашњем власнику кафане, Радио Београд одужује се емисијом Код два бела голуба. У њој већ 45 година слушаоци могу чути приче о старом Београду, његовим житељима и догађајима. У овој згради данас новинари креирају Први, Други и Трећи програм Радио Београда. затим Београд 202, Стереораму и Радио Слободна Европа.

Између кафана и радија, утицајна стара дама

Редакција листа Политика се по оснивању налазила у улици Краља Милана. Тек касније се преселила у петнаестоспратницу у којој се и данас налази.Зграда Политике, изградња Тог 25. јануара 1904. године, браћа Рибникар издали су први број новина, које више од сто година држе статус озбиљног дневно-политичког листа. За Политику је више од четрдесет година писао нобеловац Иво Андрић.

„Иво треба да сарађујеш са Политиком, то доприноси угледу“, говорио му је Јован Дучић, а касније је Андрић то говорио младим колегама, пише Никола Тркља из Политике. Милош Црњански је у овом листу за који су писали и Бранислав Нушић, Десанка Максимовић, Бранко Ћопић, Исидора Секулић и многи бардови српске књижевне и новинарске сцене.

„Није ни чудо што је на платоу испред зграде Политике стално била гужва“, присећа се читалац Марко Валић, „Тада Политика није била продавана на киосцима, него су је разносили колпортери, а све су то радили пешке“. Политика је свој рад прекидала три пута. Због два светска рата и због штрајка, којим су радници 1992. спречили да тај лист постане државно власништво. Данас утицајна стара дама поставња стандарде међу младим листовима.

Зграда Политике, Радио Београда и кафана Шуматовац чине темена београдског Бермиудског троугла. У њему су заробљена бројна уметничка, културна и новинарска имена ове престонице.

trougao