Вежите се, полећемо!

 

Осим „парчета културе“ и слот-машина аеродром у својој понуди има и апотеку, продавницу сувенира, трафике, неколико кафића и ресторан на чијем менију пише „Промоција српске хране“, а за немале паре нуди и гибаницу, качамак са сиром и кајмаком, ајвар, сарму, подварак, пребранац

 

На прилазу аеродрому мноштво реклама, понуда, билборда. Прва пропаганда која „упада у очи“ је еколошка кутија (еko-box) за одлагање пластике и алуминијума на којој је исписано „Замислите да ваша реклама овде сија“. Колико је примамљиво да нечија реклама стоји на некој врсти контејнера, па макар и он био „преименован“ у еколошку кутију, на посетиоцима је да одлуче.

Мада се мора признати да речи „алуминијум“ и „пластика“ светлуцају у мраку, што јесте добар начин за привлачење пажње. Ипак, не може завредити толико пажње као порука- „Летите за Турску по нижим ценама“ већ од 53, 99 евра као и низ паноа авио компаније „Аерогага“ који у јеку економске депресије „вичу“: „Тиват 99€“, „Сплит 99€“, „Рим 136€“, „Атина149€“ и „Беч 83€“.

Назив „Никола Тесла“ исписан је „масивним“ словима и одаје утисак да је ова грађевина поносна што носи име једног од највећих умова науке. 

Комешање људи на улазу за Међународне летове. Оних који одлазе, оних који долазе, оних који испраћају и оних који дочекују.

У унутрашњости зграде осим познатих смерница због којих ово место и подсећа на мини-град у којем је потребно снаћи се и оријентисати, на обичним, „непокретним“ степеницима жутим словима исписано je име Иве Андрића и синтагма на енглескоm „Nobel prize-50 years“, чиме је пре две године обележено педесет година од како је писац добио Нобелову награду.

Омаж на степеницама није једина посвета овом књижевнику, која се може видети. Холови су испуњени огромним плакатима са сликама творца романа „На Дрини ћуприја“. Аеродром овим чином постаје, осим редовне станице за путнике, место које како нашим држављанима тако и иностраним- преноси „честице културе“.

Велика књижара „Лагуна“, која се налази на спрату може се такође уклопити у тај утисак. Ипак, његова „ђавоља страна“ манифестује се одмах поред полица књига – у виду паравана на којим је сребрним словима исписано „Слот-клуб“ и знак у облику круне. Вероватно да би се његови посетиоци на улазу осећали управо тако – краљевски, а како се осећају на излазу „ствар је коцке“ и није толико важно, јер сигурно се неће поново окретати. Ако буду имали среће и освојили новац можда ће их обрадовати још једна у низу реклама- „Путовање од 5 звездица за Сингапур“.

Осим „парчета културе“ и слот-машина аеродром у својој понуди има и апотеку, продавницу сувенира, трафике, неколико кафића и ресторан на чијем менију пише „Промоција српске хране“, а за немале паре нуди: гибаницу, качамак са сиром и кајмаком, ајвар, сарму, подварак, пребранац. 

Унутра кафић- две раднице не дозвољавају фотографисање јер се нису средиле. Док у једној од трафика продавачица, која тврди да ради на аеродрому од ’95 године, на питање да ли памти неку необичност последњих дана одговара потврдно.

„Па, необично је то што нам сваки дан понешто нестаје. Краду. Краду поклоне који иду уз часописе и још неке ситнице. Сваки дан приметимо да нам је нешто нестало“, каже радница. 

На терминалу који је великим словима обележен називом „low-cost“ компаније- „Wizz-air“ формирана је поприлична гужва. Лет је био за Базел. Док га са огромног плаката посматра парола „Сад сви можемо да летимо“, отац двеју ћерки разговара са једном од координаторки лета и објашњава јој нешто везано за пртљаг, вероватно је реч о прекорачењу. „Како ми можемо да средимо тај проблем, а да прођемо најјефтиније!?“, упитао је.

На одељку авио компаније „Аustrian аirlines“- потенцијални путник налази се у жучној расправи са једном од запослених. Потенцијални- јер је купио карту, а закаснио на чекирање, по његовим речима- три минута, и сада иако има још пола часа до полетања, њега не могу да приме у авион.

У неверици, младић говори да нeма новац, да мора да стигне до Беча, јер одатле наставља даље за Берлин, да му није јасно како је његово место додељено другом ако је закаснио само неколико минута. Наводи да му се то није десило у животу да мора да дође два сата раније, да је читава „ствар“ нечувена и да морају да му изађу у сусрет, јер понавља- „шворц“ је и нову карту не може да купи. „Нула евра, нула динара-узвикује. Молим Вас, ја имам заказаног зубара. Реците да сам болестан, учините нешто. Седећу у кабини са пилотима, ево седећу код тоалета. Само ме убаците у овај авион“, објашњава резигнирано.

Чекајући на ред, старија Немица прврће очима. 

Изнад дела где се проверава ручни пртљаг и пролази пасошка контрола, слова на табли се стално „котрљају“. На десној табли најављује се лет за Скопље, Лондон, Франкфурт и Минхен, док је лева табла испуњена најавама за Цирих, Беч, Рим, Подгорицу и Сарајево. Управо због тога ово је место где се не сусрећу само људи, већ и њихове културе, традиција и навике. Управо због тога овде влада космополитски дух. Ту чињеницу потврђује и неколицина Италијана који се срдачно поздрављају  и након растанка неколико пута се изнова враћају да се опросте, док припадник обезбеђења маше главом и виче: „Ови Италијани кад крену да се љубе, нема краја“.       

Марина Тодоровић