Никада нисам сумњао у наше студенте

Ауторка: Ива Јевтић

Већ више од годину дана амфитеатре и слушаонице на факултетима мењају различите платформе попут Зума и Мајкрософт Тајмса. Више од годину дана јурњаву за превозом како се не би закаснило на предавање заменио је један клик – „Џоин а митинг“.

Систем функционисања на свим факултетима и високошколским установама променио се из корена, жива реч претворена је у електронску, а шта о свему томе кажу професори? Kако су се они снашли, колико онлајн студирање утиче на квалитет знања који студенти са собом понесу са факултета и да ли уопште успешно излазе на крај са свим својим обавезама у оваквим условима, за Журналист открио нам је доктор политичких наука Зоран Чупић, професор на Факултету политичких наука Универзитета у Београду на предметима Политички систем Европске уније, Заједничка спољна и безбедносна политика ЕУ, Политичке странке у Европској унији и Институције и процеси одлучивања у Европској унији.

Факултет политичких наука спада у факултете друштвених наука који за циљ имају да студенте подстакну на критичко размишљање и анализу друштвених појава, углавном кроз спровођење различитих дискусија. У којој мери је то могуће сада, када су амфитеатри замењени различитим онлајн платформама?

Тачно је да је једна од главних мисија нашег факултета да код студената развије „инстинкт” да реагују на све значајне друштвене појаве, да покушају да их схвате и протумаче. Наравно, иако је свако „тумачење”, пре свега лични, субјективни чин, наши студенти имају обавезу да та компонента не преовлада, већ да у центру анализе неке појаве буду добро образложени, на знању и доказима засновани аргументи. Лично, у раду са својим студентима веома инсистирам на критичкој и аргументованој расправи, ослобођеној од политике и критизерства, и могу рећи да сам веома задовољан како то функционише. Kада је реч о овој ненормалној „новој нормалности”, и студентима и мени недостају слушаонице и директни контакт који је незаменљив у озбиљним и неретко жустрим расправама. Ипак, моје искуство је да је и у оваквој „нормалности” могуће одржати такав начин рада. За то су, наравно, искључиво заслужни моји студенти.

Шта је по Вашем мишљењу била највећа препрека у реализовању онлајн наставе на ФПН-у?

Мислим да је добро што је студентима, и поред свих недостатака овакве врсте наставе, омогућено да на овај начин остану у контакту са својим факултетом, професорима и, наравно градивом потребним за успешно полагање испита. Лично, до сада нисам имао никаквих препрека у реализовању онлајн наставе и мислим да ће тако остати до краја семестра. Уосталом, може се рећи да нам је други семестар претходне школске године био својеврсна припрема за овај начин рада који је, нажалост, постао редован.

Ако се осврнемо на протекле испитне рокове, шта бисте рекли – како су прошли? Да ли су критеријуми приликом испитивања и оцењивања опали због услова студирања и онлајн наставе? Да ли су студенти уопште успели да испуне све обавезе и покажу знање које је неопходно?

Најкраће речено, мој утисак је да се овакав начин наставе није значајније одразио на полагање испита. Досадашња „рутина“ испитних рокова је задржана – највише студената полаже (и положи) у јунском испитном року, а затим та, условно речено „испитна крива“ полако опада из рока у рок, да би опет доживела известан скок у јануарском року. Kада је реч о критеријумима испитивања, трудим се да буду једнаки према свим студентима, без разлике. Наравно, на висину оцене значајно утиче и активност студената у дискусијама које смо помињали на почетку разговора.

У којој мери ће квалитет, знање и способност студената генерације која је похађала наставу путем онлајн платформи бити умањени у односу на прошле генерације које су студирале у нормалним условима?

Свака генерација живи и ради у одређеним условима. Некад је теже, некад лакше, али младост је увек та која однесе победу и у највећим недаћама. Ваша генерација је нажалост ускраћена за оне ствари које чине лепшу и безбрижнију страну студентског живота, и жао ми је што је тако. Што се тиче квалитета знања и способности наших студената, ниједног тренутка нисам посумњао у њих.

Ближе се и пријемни испити. Шта бисте Ви рекли, шта то издваја ФПН и зашто би баш он требало да буде избор будућих академских грађана?

Мислим да је наш факултет средина у којој студенти имају све услове да се развију у слободномислеће личности, што превасходно зависи од њих самих. Ми смо само ту да им у томе помогнемо. Поред тога, охрабрује тренд да све већи број наших студената по завршетку студија ради у својој струци, тако да данас готово не постоји ниједан државни орган, невладина организација, политичка странка у којима нећете срести неког са ФПН-а. Посебна предност је, свакако, и широка међународна сарадња коју наш факултет остварује са низом водећих, сродних факултета – од Европе до Америке.