Независно новинарство не постоји

Када би новинске агенције престале да раде, вести из земље и света не би стизале до читалаца, слушалаца и гледалаца. Агенције свакодневно прикупљају информативни материјал и шаљу га домаћим и иностраним медијима уз наплату. Нема термина за емитовање вести, термин је одмах. Агенцијски новинар треба да буде брз и тачан. О томе како је бити агенцијски новинар и уредник и са којим проблемима се суочава за ,,Журналист“ говори Мирко Драгишић.

Мирко је некадашњи студент Факултета политичких наука и дежурни уредник у Танјугу. Био је шеф Унутрашњополитичке редакције, заменик главног и одговорног уредника и дописник у Бугарској.

 

Били сте дописник у Бугарској. Какво је Ваше искуство дописника с обзиром на то да сте тамо били 5. октобра?

–          Тамо сам отишао 1. септембра 2000. непосредно пре 5. октобра. Имао сам лоше искуство. У Бугарској није постојала политичка наклоност према тадашњој СРЈ. Два пута ми је прећено депортацијом, зато што је овде био дописник бугарског радија који је отворено стао на страну опозиције и извештавао, чак се и укључио у политику, што је неприхватљиво. Имао сам проблема и после пада Милошевића, они су да би направили реципроцитет претили да ће издати дописника.

Када говоримо о слободи медија, како је у Бугарској у поређењу са нашим медијима?

–          Слобода медија је крајње релативна ствар. Прича о независном новинарству апсолутно не постоји. Свако ко прича ту причу, не прича истину. У Бугарској је ВАЦ  2000. године купио њихова два најтиражнија листа Труд и 24 часа. Та два два листа која је држао ВАЦ су у ствари држала банку у бугарском новинарству. ВАЦ је био потпуно независан. Али критика власти им је била кључ. Кључна прича је била, и зато сам позитивно изненађен, њихова слобода да критикују власт без икакве дилеме. Док је код нас супротно.

Каква је била Ваша сарадња са бугарским институцијама, какав су однос имали према Вама с обзиром на то да сте новинар Танјуга?

–          Прво се треба акредитовати  у Министарству спољних послова, што сам урадио. Када се одржавају конференције за новинаре добијао сам информације. Лоше је потпасти под утицај амбасаде, зато што хоће да ,,умију“ причу, када има проблема између Бугарске и Србије.

Да ли је било проблема између Бугарске и Србије и каквих проблема је било?

–     Имао сам случај када је дошао Расим Љајић на разговор са бугарским министром. Имали су проблем са бугарском националном мањином у Србији. Из Димитровграда су дошли Бугари који живе у Србији и причали су о проблемима. Министар Љајић је побеснео и рекао да ако имају било какав проблем у Србији да му се директно обрате, а не овако. Ја сам о томе писао, док се амбасада бунила.

преузимање

Коју вест бисте издвојили, коју сте је Ви пустили, а да је изазвала велику пажњу јавности?

–          Пустио сам вест о проглашењу ратног стања 1998. Такође сам пустио вест да је оборен невидљиви авион. Јавио ми је колега из Инђије, један од најнепоузданијих у мрежи. Написао сам: Српски ПВО оборио невидљиви авион. Размишљао сам неколико минута, док бих у нормалној ситуацији много дуже размишљао. Али када си у рату, чак и погрешне вести имају свој смисао. Пустио сам вест која се тицала такорећи целе планете.

Танјуг је национална агенција, али је у неку руку и комерцијална? Шта преовлађује, какво је релано стање што се тиче власништва?

–          Танјуг има комбинацију, добија субвенције од државе, а продаје медијима свој тикер, односно свој генарални сервис. Комбинација и једног и другог. Агенцијски посао је толико скуп да не можеш да оствариш толики профит да покријеш све трошкове. Држава је послодавац, неко ко је заинтересован да таква врста новинарства опстане и помаже свима.

Када поредите посао дописника и дежурног уредника, који посао Вам више изискује времена и које су сличности и разлике?

–          Сваки посао има своје специфичности. Они се преклапају, а и не преклапају. Сегменти су различити, суштина је та вест која се емитује. Када си дописник сам си, тј. сам себи си шеф.  Дописник агенције ради од ујутру до увече. Нема термина за емитовање вести, термин је одмах.