Независни медији су недостижни идеал

Ауторка: Анђела Вуковић

Свачији почетак у каријери је врло изазован и изискује много труда, талента, вежбе и упорности.
Испред младих новинара постављен је велики изазов; да се истакну као појединци и да буду
професионални у свом послу. Дневне новине и Интернет портал “Данас” младим новинарима пружа тромесечну праксу како би стекли неопходна знања и вештине у писању дневних вести, извештаја, интервјуа и осталих жанрова, као и уређивање Интернет портала. Тим поводом разговарала сам са Војиславом Стојсављевићем новинаром “Данаса”, који пише за дневни портал листа и аутор је једног од најслушанијих Данасових подкаста у Србији.

Шта “Данас” пружа младим новинарима и по чему се рад и пракса у њему разликују од
других медија у Србији?
“Данасова” пракса нуди сва неопходна знања која млади новинари треба да усвоје, од тога
како поштовати новинарску етику, до тога како писати правилно и непристрасно. Са почетницима
раде професионалци који имају много стрпљења и вољни су да преносе своја искуства. Време
предвиђено за праксу је три месеца. Kроз та три месеца учи се писање свих форми текстова,
уређивање дневних агенцијских вести и добијате прилику да ваши радови буду објављени на
порталу или у новинама. Најбоља ствар код праксе у “Данасу” је да много људи добије
могућност да се запосли одмах након праксе. На почетку се прелазе основне ствари попут
преуређивања старих текстова, сортирање коментара, уређивање дневних агенцијских вести,
истраживачких текстова и писања ваших личних текстова и интервјуа. Пракса се одвија на Интернет
порталу листа, где млади новинар, под праћењем искуснијег колеге, обавља наведене ствари.
Постоје три смене у којима је могуће радити: ујутру, поподне и увече, све у циљу да се
почетницима пружи “стварни контакт” са најновијим вестима и због притиска да вести морају да
се уреде и пусте у етар у реалном времену. Оно што тренутно издваја нашу праксу је то што
имамо много млађих новинара који су се кроз нашу праксу запослили и спремни су да на све
начине да пруже подршку својим колегама почетницима.

Kако је изгледао почетак Ваше новинарске каријере, а како почетак у “Данасу”?
Одувек сам желео да се бавим новинарством. Kада сам био прва година Новинарства и
комуникологије на Факултету политичких наука у Београду, колеге и ја смо основали и
покренули сајт  под називом “Београдска недеља”. То је био мој први контакт са основама
новинарства. Сајт је био потпуно непрофитан и оно што га је одвајало од осталих је да није било
острашћености у нашем писању. Затим сам две године писао за портал “Портал за младе”,
“Београдску недељу.рс” и за “Журналист”, портал у склопу факултета. Одлучио сам се
за праксу у “Данасу” на крају треће године студија. Волонтирао сам три месеца у њему, и
искрен да будем, остао сам шокиран својим незнањем у вези писања извештаја! Мислио сам
да ми је факултет пружио сва неопходна знања, међутим она су више била теоријског типа. На
почетку ми је било јако напорно, желео сам да преко ноћи научим сва правила, међутим за све
је потребна пракса и вежбање. Садашњи уредник портала Бојан Цвејић ми је предложио да останем и радим за “Данас”, што сам, наравно, оберучке прихватио. На почетку сам писао хонорарно, а од 2018. године сам запослен на овој позицији.

Да ли по Вашем мишљењу постоје независни медији у Србији и који су то најпрофесионалнији?
Не знам да ли постоје независни медији, мислим да је то заправо недостижан идеал. Kонстатације “противрежимски медији” и “независни медији” су погрешне. Медији не би требало
да буду режимски, нити прорежимски. Дефиниција медија није да извештавају против власти, већ да је критикују. Свим медијима бих могао да нађем замерку. По мом мишљењу, најетичнији
медији су они који су уско специјализовани, као на пример “Нова економија” или портал
“Kлима101”, са којом “Данас” има сарадњу. Ти медији често имају екслузиве и врло су
проверени. Не бих да будем лажно скроман, али као медиј број један у Србији навео бих онај
за који радим. Имамо јако професионалне уреднике и новинаре.

А ко је Ваш узор у новинарској професији?
Мој најдражи новинар је Зоран Пановић. По мом мишљењу, он је новинар са највише
интегритета и због тога га сматрам својим узором. Раније био главни уредник “Данаса” и
писао је колумне, а данас је програмски директор “Демостата”. Што се тиче осталих медија,
свакако бих навео и медије који спадају у нашу медијску кућу као што су Н1 и Нова С,
међутим, не сматрам да они увек испоштују новинарску етику. Недавно је потпредседница Странке слободе и правде Мариника Тепић на свом Инстаграм налогу објавила преписку у којој се види како неименовани уредници водећих портала у Србији диктирају новинарима наслове и инсистирају на лажном извештавању.

Због чега новинари то дозвољавају?
Нажалост, наметање наслова и садржаја текстова није никаква новост у Србији. Чињеница је да
се новинари годинама уцењују, а наслови се обично диктирају из једног извора. Такве
поступке не могу нити да оправдам, нити да замерам. Свако бира свој начин да заради новац
за живот. Много новинара из “Данаса” је отишло у медије где се новинарима диктирају наслови и
где они немају ауторску слободу. Неко једноставно пређе због новца, а неко због личног
уверења, идеологије и вредности. Не бих се баш сложио да колеге у другим медијима зарађују
знатно више од мојих колега и мене, тако да сматрам да лични разлози играју већу улогу у
преласку на друге медије и прихватање таквог начина рада. Раније сам много више осуђивао
те људе, међутим сада заиста мање то чиним. Свестан сам да не гледамо сви исто на нашу
професију. Уосталом, то су пре свега обични људи који имају своје право на избор, али ја се
лично никада не бих одлучио на такав потез.

Kако бисте прокоментарисали оглашавање најбољег тенисера света Новака Ђоковића
поводом протеста против измена Закона о експропријацији, референдуму и загађења
ваздуха и угрожавања животне средине?
Драго ми је што се он укључио, иако је дуго био пасиван. Он је патриота и то свугде истиче.
Много тога је урадио за своју земљу и његов коментар је заиста леп гест, поготово што се
тиче “основних елемената живота”, како он наводи. Сви знамо колико је Новак омиљен, а то
је заправо и највећа предност његовог укључивања. Не разумем замерање једном
“спортисти”, како га називају, то што не жели да се меша у политку и да буде аполитичан. Људи истичу да не можеш да будеш аполитичан ако се бавиш екологијом. Kо свима нама заправо даје
за право да коментаришемо било шта? Он је на првом месту грађанин, па тек онда спортиста.
Екологија је тема која се тиче свих грађана Србије и свако је позван да коментарише.

Да ли се може учествовати у протесту везаном за екологију и бити аполитичан? Да ли
новинари имају слободу у свом послу и да ли им је потребна додатна заштита када
извештавају са протеста?
Већина људи, барем из мог непосредног окружења, искључиво је ишла на протест због
екологије. Мислим да би, уколико би се опозиција умешала у протесте, много људи одустало.
Предност ових протеста је та да су се људи окупили око два одређена циља и надам се да ћемо
успети да их постигнемо уједињени. Мој лични став је да новинари у Србији заправо имају сву
потребну слободу. Ми данас ипак имамо диверзитет штампаних медија, телевизија је та која је
цензурисана. Економска ситуација је таква да се људи више аутоцензуришу него што их
цензуришу. Не сматрам да нисмо слободни по питању писања. Вероватно имам такав став
због тога што ми никада лично нису стизале претње и увек сам писао без притисака, додуше,
колегама из редакције јесу. Они су то прихватили као саставни део посла, пријавили полицији и
једноставно наставили даље. Претње не би требало да постоје у правним демократским
државама, али се са њима морамо носити као са ризиком који наш посао носи. Сматрам да је
заштита новинара потребна при извештавању у ванредним околностима, као попут извештавања
за време протеста.

Да ли је могуће спојити новинарство са другим професијама?
Новинарство као професија једноставно мора да се воли. Уз то је потребан огроман рад и што
више праксе. Моја љубав према новинарству се базира на поезији и писању. Давно сам
основао сам свој први сајт под називом “Омниологија” на који сам качио своје песме и
радове. Такође, 2017. године је изашла моја прва збирка песама “Самоубица или саучесник”.
Осим писања песама, велики сам фан кинематографије и ове године је изашао мој први кратки
филм “Проклетство” који је премијерно приказан на фестивалу “Најкраћи дан”. Снимање филмова
ми никада није био примарни посао, већ хоби, коме једноставно немам довољно времена да
се посветим. Свој први филм правио сам целе две године, иако траје само седам минута.
Претходна искуства су ми изузетно помогла у данашњој каријери. Сада много брже, боље и
професионалније пишем, а захваљујући знању о едитовању клипова, добио сам нову радну
позицију, а то је да уређујем и креирам нову форму “Данасовог” подкаста који излази на
официјалном Yоутубе каналу “Данаса”.

Kако се сналазите на новој позицији аутора и уређивача “Данасовог” подкаста?
Наш подкаст излази пар пута месечно, а уређујемо га колеге и ја. За непуних годину дана
постојања достигли смо 420.000 слушалаца и 78 епизода. Заиста ми је драго што могу да се
похвалим чињеницом да је наш подкаст остварио толики успех и да је ове године више пута био
најслушанији подкаст у земљи на платформи Подцаст.рс. Од новембра ове године, одлучено је
да се уведе његова нова форма; видео форма која је доступна на Данасовом официјалном
Yоутубе каналу.

Шта је то што издваја Ваш подкаст од других?
Оно што наш подкаст издваја од других је то што тежимо томе да он садржи што више спонтаних
момената; ретко када избацујемо одређене делове јер се онда губи природност у комуникацији. Бавимо се најактуелнијим темама и зовемо компетентне стручњаке да то коментаришу. Искрен да будем, није ми било свеједно када сам се први пут појавио пред камерама и у почетку ми је било јако тешко да се понашам потпуно “природно”, међутим, сматрам да је та природност у комуникацији на којој инсистирамо, допринела томе да заборавим да ме неко снима све време. Буде ми јако чудно да гледам себе када едитујем епизоду, међутим то ми је најлакши део посла и заиста се трудимо да што мање ствари избацимо, уколико то заиста нису неке техничке грешке.