На младима књига остаје?

Да ли млади људи у Србији губе интересовање за књиге?

 

Власник кафића Тајм аут у центру Београда је желео да створи кућну атмосферу, па је у локалу поставио велику полицу са књигама. Међутим, књиге нису могле потпуно да стану унутар полице, јер је била плитка. Власник је решење нашао у пресецању књига на пола како би биле лепо и уредно поређане на полици.

Већина људи који су коментарисали ову вест на интернету сложила се са овим поступком или су били равнодушни уз аргументе попут „то су његове књиге, може са њима да ради шта хоће“ или  „нико ионако те књиге не би узео да прочита, намењене су за полицу“, док је значајна мањина била узнемирена овим чином.

Шта нам ово заиста говори о вредностима које се негују у нашем друштву? Да ли нам је потребно подсећање песника 19. века, Хајнриха Хајнеа да „Где спаљују књиге, пре или касније ће почети да спаљују људе“ ?

Сервиран „поремећен“ систем вредности

Истраживања у пољу читања показују да је читање књига релативно непопуларна активност у Србији. Према истраживању Завода за културни развитак о културним праксама грађана Србије, где највећи узорак чини омладина, проценат људи који нису прочитали ниједну књигу за потребе посла, из образовних разлога и због самообразовања се креће од 75 до 80.

Проценат оних који су прочитали једну до три књиге из наведених разлога је 15, док 1.5% чине они који су периоду од дванаест месеци прочитали више од 12 књига. Лоша финансијска ситуација, лош образовни систем и недостатак слободног времена најзаступљенији су разлози због ког млади људи губе интересовање за књигама.

Дипломирани филолог, Александра Јовичић, каже да млади људи нису кривци, већ жртве „поремећеног друштвеног система вредности који им се сервира“, наглашавајући да је са провинцијама најгори случај, јер не постоје културни садржаји који би се младима понудили, библиотеке су запуштене и недовољно опремљене, а библиотекари незаинтересовани за разговор са читаоцима.

„Неопходно је књиге приближити младима, више их мотивисати и заинтересовати. Можда решење лежи у потезу Умберта Ека који је осавременио свој чувени роман Име руже како би га приближио новим генерацијама. Уколико је тачно истраживање по коме најмлађи читаоци за неке од најутицајнијих романа 20.века кажу да би их читали само у облику стрипа, дајмо им стрип. Нека се и десет посто оних који прочитају стрип заинтересује за праву ствар, тј. оригиналан текст, сигурна сам да ће се проценат младих читалаца повећати“ , додаје она.

Библиотека као културно сусретање

Број продатих чланских картица за библиотеке је незнатно мањи од пре пет година, углавном су чланови студенти којима је потребна стручна литература или коришћење читаонице. Ангажованост библиотекара и њихов однос према корисницима је пресудан за подстицање људи на читање  шире литературе од онога шта траже.

„Увек се трудим да питам шта неког студента занима, мимо онога што мора да наручи. Универзитетска библиотека има пребогат фонд, стога је штета да се користи само мали део. Библиотека треба да буде место културног сусретања, не треба да буде сервис у коме ми само предајемо тражену литературу“, каже библиотекарка у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“, Србислава Шаховић.

„Преширок је обим утицаја на незаинтересованост младих за књигу, делом је то и појава моде нечитања, али и то пролази, као и свака мода“, рекла је уз  напомену да треба причати са људима, јер је препорука најбоља реклама.

„Инстант“ лектира

Највише се читају књиге које су у духу времена забаве, књиге које не обавезују на претерано размишљање, поготово не на то да буду запамћене. Данас чешће наилазимо на, према речима главног уредника издавачке куће „Архипелаг“, Гојка Божовића „таблоиде у корицама књига“.  Класици као да су превазиђени ако погледамо велики број средњошколаца којима је читање лектире досадно и мучно.

Велики број иде „линијом мањег отпора“ читајући скраћене верзије и скрипте. Тако на интернету можемо наћи шаљиве и кратке интерпретације неких од лектира – Коштана је играчица у дискотеци и жешћа риба, а на њу се наложио неки буржуј и хоће да је жени, ал’ она неће. Фрка јој је да неће моћи да блеји по граду, јер је њихова породица нека озбиљна. Кроз целу књигу неки маторац кука за својом младошћу и смара све остале, а књига је жешће неразумљива јер је на врањанском.

„Можемо рећи да је образовни систем застарео, али у суштини се лектира не може битно изменити. Сасвим је друго однос професора и ученика, али то је више субјективна ствар. Слажем се да неки професори, посебно старији, не желе да мењају свој систем наставе којим се дистанцирају од ученика, али ни ученици не воле да преузимају иницијативу. Они долазе са навикама стеченим у свом окружењу, из свог породичног миљеа и, чини ми се, траже краћи пут“ сматра професор српског језика и књижевности у средњој школи, Милан Јовановић.

Презасићеност бестселерима

Према истраживању тржишта књига и културе читања у земљи, које је наручила Народна библиотека Србије, књиге се ређе купују, али се ипак више читају. Приметан је и раст оних који књиге читају на интернету. Интернет јесте олакшао људима читање штива које нису у могућности да купе, али са друге стране, сама технолошка достигнућа у областима издавања и промоције значајно су променила слику тржишта књига. Пласира се безброј „бестселера“, чиме у „мору књига“  читаоц остаје неопредељен и збуњен.

Секретар часописа „Култура“, Предраг Пивљанин, примећује да млади људи услед „презасићења“ мноштвом информација стичу утисак да је све већ написано и речено, чиме значајно слаби њихова мотивација за напретком или читањем. „У хиперпродукцији  ‘свега и свачега’  неки појмови и појаве се потцењују, а неки прецењују. Због тога су данас млади одлучили да траже пречицу у свему, па и у читању, чак и код оних малобројних тема и предмета који су успели да сачувају ред, поступност, методологију и циљ“, додаје Пивљанин.

Треба истаћи да је проблем незаинтересованости за књиге проблем релативно присутан у свим периодима, некада више, некада мање. Роман „Париз у 20.веку“  Жила Верна из 1863. године представља бригу и предосећање овог писца шта би се могло десити у будућности. Верн представља друштво 20. века као друштво у коме царују слепа техника и себична трговина. Приказује се социјално раслојавање друштва, које се историјски и десило. У једном делу књиге главни јунак у модерном, берзанском Паризу открива заборављену, стару зграду у којој се скрива старац окружен, јунаку дотад непознатим предметима, које старац назива књигама.

Да ли нас очекује сличан сценарио? Нажалост, за генерације које јесу одрастале уз књигу, та реалност је већ ту.