Гледај мој глас

Покушавајући да сустигне телевизију, радио све више постаје визуелни медиј, уз обиље забаве и лошег програма. 

Инвазија Марсоваца је изазвала општу панику великог броја Американаца 1938. године. А уствари није било никаквих „малих зелених“.

Орсон Велс је направио најпознатију радио-драму „Рат светова“ која је била толико убедљива да се догодила општа пометња међу народом. Требало је после објаснити свим тим људима да су Марсовци били само у једној малој кутији. Управо је та „мала“ имала велику моћ док се није појавио неко јачи. Онда је све кренуло наопако.

Наши родитељи су слушали Душка Радовића. Ми слушамо… Кога ми слушамо?

Треба заменити и субјекат и предикат. Више нема ни традиционалног гласа, нити тај глас можемо да чујемо. Чини се да га гледамо.

Захтеви тржишта не утичу само на робу, већ и на све оне инструменте којима примамо информације. А радио највише испашта. Очекивано је да ново замени старо, али не и да га у потпуности потисне. Информативни програм радија је до пре неколико деценија био најзначајнији део програмске шеме једне радио станице.

Данас, кад укључите неку фреквенцију, у већини случајева чујете емисије забавног карактера. Кад чујете водитељку која каже: „Зауставићемо се на тој таЧци“, не мењате станицу, него извадите слушалице из апарата. Нема више програма који би могли да вас заинтересују. Вести се емитују на сваких сат времена и углавном ћете за 60 минута чути исто оно „од малопре“. Жеље оглашивача су некада важније од жеља уредника и новинара. И ту влада закон јачег.

Мислили смо да ће можда суноврат радија да стане кад га музика запоседне у потпуности. Преварили смо се. Ујутру, док се спремамо за посао, не радимо милион ствари у исто време и слушамо радио, већ се завалимо у фотељу да бисмо гледали радио-водитеље. И закаснимо на посао.

Радио губи своју основну функцију. Неће се повећати слушаност ако га преселимо на телевизију. Порашће гледаност телевизије на којој се радио емитује. Хтели то или не, телевизија и експанзија нових медија ће увек имати предност над радијом. Само се треба потудити да радио и даље има разлог свог постојања. Макар то било и неколико хиљада слушалаца. Слушалаца, не гледалаца.

Ivana Vukic