Студентски радови

Историја најпожељнијег видиковца

26. април 2012.
Ивана Павловић

Сибињанин Јанко, јунак српских народних песама и легенди је био угарски војсковођа и капетан Београда. Право име му је Јањош Хуњади и био је влашког порекла. Како то највише приличи нашем народу, који оберучке прихвата оне које му и најмање помогну, испредане су приче да је Јанко био син деспота Стефана Лазаревића и да је „друговао“ са Марком Краљевићем што га је додатно приближило нашој култури.

Јањош је био главни јунак у борби против Османлија 1456. године, када је са својом војском однео једну од највећих победа хришћана тог доба. Недуго потом је умро од куге на Гардошу, на месту на коме данас стоји кула која носи његово име. Битка против Османлија се одиграла на обали Дунава, где је турска флота кренула у опсаду Земуна и повезала своје чамце не би ли на тај начин спречила прилазак са севера. На данашњој калдрми земунског кеја, пре мало мање од пола века проливена је крв војника две силе, а и вековима пре вођени су ратови за ово „парче земље“ због његовог завидног положаја.

Калдрмом, која је данас увелико прошарана карираним столњацима и уличним продавцима, пролазе туристи са фотоапаратима у рукама покушавајући да ухвате сваки детаљ историје која их окружује.  На Гардошу време пролази споро. Једино аутомобили паркирани уз кеј и врхови зграда иза шуме подсећају људе на садашњост, док мириси куваних јела, пут пун избочина под ногама и спокојна тишина коју каткад прекида шум Дунава, дају неку бесконачност овом простору и времену у њему проведеном.

Пут ка средњовековном утврђењу на једном од три брда( Гардош, Ћуковац, Калварија) која чине језгро Земуна је специфичан. Још увек нема знатног присуства гладних прстију тржишта, па су ретке продавнице сувенира и гардеробе или којекакви маркети каквих има и превише у сличним туристичким местима. Куће су овде „набацане“ и спојене, без посебног реда, мало која има двориште, а улицом се назива размак између њих.

 Ширина и изглед улица није исти, неке су са тротоаром и калдрмом, док друге подсећају на кривудаве сеоске путељке или стазе. Све је попут лавиринта, што даје посебну чар, јер се увек другим путем може стићи до циља на врху брда. Може се проћи Високом, Старом или Стрмом улицом, а на сваком ћошку, као по правилу, постоји кафана симпатичног и оригиналног назива. Taко можете свратити „Код три кума дебела“ или до „Дебелог прасенцета“.

На врху брда, на средњовековним зидинама налази се Миленијумска кула, кула Сибињанин Јанка. Изграђена је 1896. године као обележје стогодишњег присуства угарске силе у Панонији. Поред ове изграђено их је још четири, све на границама угарске државе.

Кула Сибињанин Јанка је изграђена на најистакнутијем месту у Земуну, који је био најјужнији град у поседу угарске круне. Пројектовале су је мађарске архитекте, еклектички, мешајући стилове, са наглашеним романским елементима. Поред куле је ресторан „Ни на небу ни на земљи“, чије име верно описује осећај који имате док се ту налазите.  На врху монументалног здања постоји тераса са које се пружа поглед на ширу околину и одакле се испод  примећује потпун облик лавиринта кућица црвених кровова. „На Гардошу сунцокрети цвату као жута Луна и сад моје срце лети у недара од Земуна“.