Студентски радови

Место у коме нико не одолева књигама

25. јун 2018.
Марина Јелић

Репортажа о градској библиотеци у Штутгарту

 

 „Место у коме нико не одолева књигама“

 

Штутгарт главни град немачке покрајине Баден-Виртемберг 2011. године добио је градску бибилиотеку на којој су му позавиделе све светске метрополе.

 

Када посетиоци долазе у Штутгарт, унапред су упознати са тим да град има многобројне туристичке атракције. Музеји, опера, дворци, разни архитектонски радови, река Некар су неке од многобројних појединости које туристи желе да виде. Свакако познато је да је овај град, град аутомобила па тако долазак овде обавезно води ка посети музеја аутомобила Мерцедес-Бенз и Порше. У октобру 2011. године град добија нову градску библиотеку и од тада свако ко долази у Штутгарт ставља јe на листу места која мора да посети.

Библиотека се налази недалеко од главне железничке станице, свега пар станица трамвајем. То додатно олакшава туристима, јер је веома лако доћи до ње. „Mailänder platz“ је назив места на ком се налази сама библиотека. Када прилазите библиотеци, прва ствар коју приметите јесте сама грађевина библиотеке. Зграда од девет спратова, са много прозора на први поглед и не делује као да је унутра смештена библиотека, пре бисмо рекли да је то неки економски центар, али нас велики назив на самом врху веома брзо увери да то заиста јесте библиотека.

Улазак у библиотеку вас одмах натера да застанете. На моменат делује као да се искључујете из спољашњег света. Предулаз помало одаје утисак античког времена и модерног простора у исто време, што оставља снажан утисак на самом улазу. Када корачате из предулаза ка улазу у саму бибилиотеку, као да осећате ону дечију неизвесност када отварају поклоне које су добили за рођендан. Сам мирис просто буди позитивну енергију у вама. Коначан сусрет са само библиотеком тешко је описати речима. Тек када уђете у саму библиотеку приметите колико је предулаз заправо таман, иако на први поглед не делује тако. Бела боја која је доминанта свуда око вас, одаје утисак чистоће. Педантност и уредност се могу поредити са онима у апотекама. Корачајући степеницама ка разним нивоима које библиотека поседује, приметите плаве фотеље и троседе на коме се најчешће виђају студенти. Када их посматрате са стране они заиста изгедају као младе особе које са задовољством обављају своје обавезе. Сви су у опуштеном изданју, понеки леже на троседима, неки пак седе на степеницама и ту читају разноразну литерату. Могло би се рећи да влада „уметнички неред“. Иако из предходно реченог делује као атмосфера која производи буку, напротив унутра влада апсолутна тишина. Док се пењемо ка осталим спратовима билблиотеке уочавамо разне ходнике са стране, они воде ка рачунарским центрима и посебним читаоницама које библиотека поседује. Али у тај део одлазе само чланови библиотеке. Посебну пажњу сваког посетиоца који није из немачке радује део библиотеке у коме можете пронаћи литературу из разних држава света. Па тако полице са натписом назива литературе из ваше земље чини да се у том моменту заиста осећате испуњено. Иако морамо признати да одељак 172 „Serbisch“ нема много литературе која заслужује да се нађе на полицама, ипак је пријатно видети да ипак та полица стоји у библиотеци.

Сам долазак на последњи спрат подразумева да приђете белој огради и погледате целу библиотеку са врха. Одатле се заиста може посматрати цела библиотека, а унутрашњи део који спаја све делове библиотеке носи назив „Das Herz“ или у преводу „Срце“ библиотеке. Баш тај назив је одговарајући за оно што у моменту посматрате. У том моменту видимо људе које је спојила иста ствар, а то је читање књига. То пробуди неко задовољство и наду у човеку да ипак млади посвете време и читању књига, у мору друштвених мрежа и убрзаног темпа који нас окружује.