Вести из несвести

Место почетка многих љубави

25. јун 2018.
Марина Јелић

Репортажа о Јулијној кући у Верони

„Место почетка многих љубави“

Верона италијански град у покрајини Венето, познат по многобројним туристичким атракцијама свакодневно привлачи на хиљаде туриста. Многобројне туристичке атракције смештене су баш у овом граду. Свакако место које нико не заобилази када долази у овај град, јесте Јулинија кућа или како многи кажу „место велике љубави“.

За Верону често кажу да је управо она град где љубав почиње, али се ту и завршава. Епитет града љубави добила је управо због чувене Шекспирове драме „Ромео и Јулија“ чија је радња смештена баш у овом граду. Ретко ко је остао имун на причу велике забрањене љубави, па с тога и данас туристи тешко одолевају посети „места велике љубави“.

Неизбежно је да обиласком овог града дођете у улицу „Via Capello“ у којој се налази Јулијина кућа. Већ на самом почетку улице имате апсолутну свест да сте на правом месту, јер на сваком кораку чујете гласове који изговарају „Casa di Giulietta“. Ипак прави осећај долази на самом улазу у двориште куће. Лева и десна страна зидова на улазу одмах натерају да застанете. Зидови на којима заљубљени остављају поруке љубави свакако привлаче много пажње. Ако кренете да читате поруке доминантне речи су „Волим те“ на многобројним светским језицима. Гужва која се створи на самом улазу, није она класична гужва која вас нервира. Јавља се осећај стрпљења, јер се у нама буди подсвест да сви ти силни људи само желе оно најискреније у животу, а то је управо љубав.

Цело ово место доприноси буђењу лепих осећања у посетиоцима. Иако можда у модерном добу изгледа како праве вредности на неки чудан и убрзан начин бледе, ово место ипак буди наду да праве вредности нису избледеле. „Цели свет“ овде дође са истом жељом, жељом да се поклони трагичној љубави Ромеа и Јулије. Иако ово није заиста кућа из чувеног романа, традиција коју има, ипак ствара осећај да се цела прича одвила баш овде. Статуа Јулије смештена у дворишту са погледом на балкон, одаје утисак да Јулија никада није заборавила шта се дешавало управо на том месту. Та симболика просто вас тера да се и ви попнете на балкон. „Само седам еура нас дели од уласка у делић Шекспирове драме“ кроз осмех говори узбуђени туруста који је како каже допутовао из Марока да би видео баш ово место.
Готски стил у ком је саграђена Јулијина кућа одише богатим украсима како екстеријера тако и ентеријера, али та савршеност на први поглед је заправо само симбол привидне среће Јулије чије срце није видело ништа осим Ромеа. Решетке на прозорима куће, такође на неки начин симболишу заточеништво, ускраћену слободу у самосталном одлучивању о својој љубави. Решетке су се ипак рушиле и пуна слобода се осећала само на балкону куће. Поглед са балкона одаје дозу мира, спокоја и среће тачније неку врсту ослобођења. Све изгледа много једноставније када смо на њему.

Ова кућа можда чува једну трагичну причу, али ипак на крају из ње не излазите тужни. Напротив корачате срећним корацима ка „капији вечности“ како је многи називају. Редови испред капије су увек поприлично дуги. Док чекају да „закључају љубав“ увек влада весела атмосфера. Разговори на разним језицима, упознавања нових људи, кикотање и пољупци заљубљених су слика која се свакодневно виђа испред капије. Закључавањем катанца, неким посетиоцима значи да овековечују своју љубав док други то раде у нади да ће пронаћи истински јаку и искрену особу која ће их употпунити.

Оно што је најважније јесте управо то да ово место у Верони шири љубав и позитивну енергију. Осећај љубави који се носи када одлазите из ове куће, бар на дан успева да избрише сваки осећај незадовoљства на који смо претходно наилазили.