Да ли ће Србија изградити Меморијални центар Старо сајмиште?

Логор на Сајмишту је једини простор Холокауста у Европи који није на достојан начин обележен. Иако је изградња меморијалног центра планирана урбанистичким планом још из 1992.године, данас након 25 година једва да је започета фаза припреме. Иако бројна удружења истучу значај овог комплекса, и иако је основана Комисија за меморијални центар помака има само у наговештајима спровођења планова у дело. Власти као изговор истичу компликоване имовинско-правне односе, неки као проблем виде мањак буџета, док неки криве власти.

Старо сајмиште је према урбанистичким плановима одавно било предвиђено за изградњу Меморијалног центра, али та замисао и даље није реализована. Иако је Комисија за меморијал Старо сајмиште именована крајем 2016 године решење се још увек не назире. Закон за Старо сајмиште који треба да реши целу ситуацију још увек није донешен и даље је у форми предлога, док нацрт закона, који није доступан јавности, као што би и требало, нису видели чак ни неки чланови Комисије и чланови Јеврејске општине. Представници власти наговештавају да изградња Меморијалног центра може да траје више деценија, а градња није ни у фази припреме што доводи до сумње да ће се уопште и изградити. Тренутно је актуелна обнова Централне куле ( осматрачнице) на Старом сајмишту где је план да се отвори Музеј геноцида Србије.

”Мора да се зна да је Старо сајмиште симбол страдања Јевреја у Холокаусту, а то као Јеврејски логор нигде није обележено од ослобађања Београда па до данас… Иако многи људи мисле да онај споменик на шеталишту обележава страдање Јевреја, он нема везе са Јеврејским логором. Тај споменик је постављен за педесетогодишњицу победе над фашизмом и на том споменику нигде не пише да је ту страдало 6386 Јевреја, претежно жене и деца само зато што су били Јевреји. Нама споменик не треба, нама је довољан простор где ће се деца едуковати, где ће се одржавати јавни часови, где ће бити простор за културне манифестације, за промоције књига, централна архива, библиотека за људе који желе да изучавају или напишу нешто о том логору о коме се у Београду врло мало зна. Конкретно за ових седамдесет година није урађено ништа. Пре две, три године формирана је градска Комисија на чијем је челу владика Јован Ћулибрк, човек који је докторирао на Холокаусту у Јерусалиму, стога имам пуно поверења у њега и мислим да ће се изборити да то буде на један достојанствен начин урађено и обележено. А кад ће то бити- не зна се.”, објашњава Александар Нећак директор Музеја геноцида Србије, а као разлог за неизградњу овог центра види непостојање искрене политичке воље да се то оствари јер ће морати да се призна да је тадашња Влада Србије у том периоду са Миланом Недићем на челу учествовала у уништавању Јевреја, грађана Србије,

Историја страдања Јевреја на простору Србије почела је окупацијом и распарчавањем Југославије 1941. и Немачка је убрзо приступила решавању јеврејског питања. Седиште страдања Јевреја на простору Србије био је Београд, у коме је и живело највише припадника ове религије. Отворени су логори на Бањици и Топовске шупе на Аутокоманди, али се најозлоглашенији логор налазио на Старом сајмиштз где је укупно страдало 32000 људи. 1942. Србија је проглашена за проћишћену од Јевреја. те оно постаје прихватни логор, одакле су заробљеници упућивани на принудни рад у Немачку и друге окупиране земље. На територији Београда акцијама нациста и колаборациониста током Другог светског рата страдало је 80 посто свих Јевреја са ових простора.

Центар за истраживање и едукацију о Холокаусту је независна организација основана са циљем да активно доприноси друштвеној, историјској и чињеничној интерпретацији Холокауста и злочина против човечности почињеним на простору бивше Југославије. Организују се и студијски обиласци места везаних за живот и за масовно истребљења Јевреја у Београду.

”Пројекат на коме радимо се зове ”Места страдања- прва фаза страдања у Србији и Хрватској”. Ми смо са савезом Јеврејске општине и Филозофским факултетом у Ријеци одлучили да мапирамо та места страдања и да направимо једну интерактивну мапу. За сваку локацију ћемо имати одређен број докумената, сведочења, кратак историјски текст. То је јако важно зато што култура сећања још није обратила пажњу на тај први период Холокауста. Када је Србија у питању,скоро сви мушкарци Јеврејске популације су убијени у првој фази…. Ми заправо кроз овај пројекат хоћемо да направимо неку врсту дигиталног меморијала пошто смо приметили да на тим местима негде постоји споменик, негде споменик у ужасном стању, негде не постоји апсолутно ништа тј. не постоји никакав однос према тим местима и страдању тих људи. Поред тога организујемо међународне семинаре, посете места страдања. Успели смо да целом пројекту дамо међународну димензију и укључимо и донаторе из иностранства, а имамо и подршку Министарства културе и информисања Србије.”, говори Милован Писари директор Центра за истраживање и едукацију о Холокаусту.

Ова организација окупља сведоке и преживеле како би у што већој мери подигла свест јавности о размерама овиј злочина и помогла у едукацији и комеморацији.

”Мој отац, стриц и деда су били заробљеници логора у Топовским шупама… Прво ми је страдао деда, а затим стриц и отац. Ту је уствари био сабирни центар,- радни логор у који су се скупљали Јевреји и Роми, прво старији Јевреји, па Роми и на крају млађи Јевреји. Те логорске бараке су биле препуне људи, контакт је постојао само преко ограде. Бодљикава жица је била постављена са целе спољне стране све до Аутокоманде. Заробљеници су сваки дан препуним камионима одвођени на рад, док је одређена група ишла и на истребљење. До 1941. су се сви затвореници ликвидирали односно они су наводно били одвођени на даље радове некуда, а и ако јесу били одведени на радове, свакако су после тога убијени.“ прича своје сведочење Др Луција Рајнер.

Иако је изградња меморијалног центра веома неизвесна, као и доношење закона о Старом сајмишту који би убрзао целу процедуру, постоји могућност да се у Централној кули логора на Старом сајмишту отвори Музеј геноцида Србије. који неће имати само меморијални, већ и образовни и научноистраживачки карактер. До тада, сећање на жртве- Јевреје оживљавају припадници самоиницијативних организација , припадници Јеврејске попилације и преживели из тог периода.