Медитацијом до нирване

„Да ли сте несрећни у животу? Мислите ли да вам се не догађају лепе ствари, немате енергије, боли вас глава и чини вам се да космос жели да вам каже да је једноставно боље да одустанете од живота?“ Ух, мало смо претерали, али поента стоји – апсолутно сваки текст о медитацији и зен-у почиње овако, као топ-шоп реклама која продаје маглу.
Па, да не би и ми примењивали исту маркетиншку стратегију, решили смо да појаву медитације подвргнемо критичком промишљању и дамо одговор на питање – колико је у ствари медитација корисна у свакодневном урбаном животу?

Шта је у суштини медитација?

Појам се односи на широк спектар радњи које укључују технике дизајниране за релаксацију, узроковање одређеног менталног стања или за јачање осећаја љубави, саосећања, толеранције и остало. Поред, да кажемо, спиритуалног аспекта, медитација има бенефите и по физичко стање човека. Значајна је за особе са високим крвним притиском, оне који пате од депресије или анксиозности и добар је арсенал у борби против стерса – што је за урбаног човека од изузетне важности.

Будући да свако од нас на дневној бази константно размишља о обавезама и шта све МОРА (акценат на „мора“) да се испуни тог дана, наш мозак, чини се, никад не престаје да ради. Било да су у питању класичне животне обавезе типа када мора рачун да се плати, преко „да ли сам угасила ринглу?“ до тешког филозофирања о бесмислености бивствовања (баш нам је чаша полупразна), изузетно је тешко да се једноствано искључимо и дамо мозгу мало одушка, зар не? Ту наступа медитација – као ефикасно средство достизања „стања свесног присуства ослобођеног од мисли и емоција“. Примамљива понуда. Било би супер, само да наш мозак нема теденцију да свему приступа са дозом скептицизма, па одбија да се упусти у хибернацију сматрајући да је све то једна велика глупост.

Међутим, многи тврде да се практиковањем медитације ублажавају последице урбане свакодневнице, како по психу, тако и по физичко стање, успостављајући контролу над хаотичним мозгом који упорно покушава да ради прековремено.

Будући да настаје у источној култури, горе поменута техника се највише практикује у будизму, за чију је популарност директно одговоран, ни мање ни више, сам Буда. Верује се да је путем медитације Буда успео да оствари нирвану – стање ослобођења од свих патњи и бола, ослобођење од свих акција, достизање потпуне празнине. И то је оно што је једном модерном човеку потребно – стање апсолутног непостојања, да тако кажемо.

Са све већим интересовањем за медитацију, њено практиковање се проширило и на развијени и урбани запад где живот функционише убрзано. Људи су увидели да их свакодневно обрађивање огромне гомиле информација, звукова, мириса, осећања итд. замара и да им је неопходно опуштање ума. И тако је медитација добила неопходан подстрек и постала нешто без чега модеран човек, очигледно, не може.

Међутим, медитација у будизму је нешто више од медитације коју модерни човек практикује. Наиме, будизам на медитацију гледа као на доктрину, животни пут који води до ослобођења човека, док се данас медитација практикује само и искључиво због веровања да ће им она донети неку корист, односно да ће путем ње бити срећнији, што не мора нужно бити тачно.

И предпоставимо да то заиста и јесте тако, да би нам свакодневница била лепша и лакша када бисмо 20ак минута дневно медитирали, али – да ли ми то заиста радимо?

Углавном не, јер смо, по свему судећи, мазохисти. Нисмо научени да се опустимо у одраслом животу. Тачније, да опустимо наш ум. Јер нам се стално јавља тај ираитантан гласић у глави који говори да МОРАМО да урадимо то и то, који нам стално намеће неку обавезу (добро, за неког је тај гласић и из спољне среднине, типа од родитеља). И тако улазимо у стање хаоса и нестабилности што неминовно води до депресивне свакодневнице коју смо ми научили да толеришемо јер… C’est la vie!

Сума сумарум, медитација јесте добро оруђе које служи човеку на разне начине. И заиста, ако ништа, барем доводи до стања опуштености будући да дубоко дисање опушта мишиће (медицина за почетнике). Било да је циљ ослобађање од свега или једноставно одмарање мозга, медитација по свему судећи може бити од користи модерном човеку, ако се практикује на прави начин.