МАРШ ЗА ПРАВО НА ЖИВОТ

– И даље чувам мејл докторке која ми је 2013. године, после 15 хемотерапија и 28

зрачења, прогнозирала само три месеца живота- дрхтав глас Јелене Рељић из Бијељине одзвањао је преко разгласа на Тргу Републике. Поподневна градска гунгула претворила се у мук.

4. септембра Трг је попримио боје пролећа. Зелени балони, транспаренти, мајице и качкети. Шарено обучен разнолик народ- здрави и болесни, млади и стари, махали су заставама иза тамно плавих униформи, које су их са свих страна делиле од пролазника.

Ово није типичан скуп. Не зато што су га организатори окарактерисали као марш, већ зато што је имао далеко већи циљ. Основно људско право- право на лек, право на живот. Овогодишња порука ,,Канабис марша“ је само једна: Канабис је лек. Времена више нема. У Србији од канцера дневно умре 70 људи.

Помало несигурно и уплашено, оболели који се успешно лече уљем од канабиса, попели су се на степенице споменика како би поделили своја искуства са суграђанима. Око 350 људи бодрило је храбре говорнике.

– Почела сам да се лечим канабисом. И ето, ја сам данас ту са вама. Радим, путујем и

планирам још дуго да будем овде- поносно, сигурно и одлучно Бијељинка је завршила своју исповест уз овације и осмехе.

Након излагања још неколицине оболелих и додатног ветра у леђа који им је дао гост из Америке, оснивач највећег канабис клуба, Џо Мама, чија организација донира лек социјално најугроженијим оболелима, поворка је усхићено и са више самопоуздања могла да крене пут Немањине.

Наркомани и хипици, како су их неки од пролазника окарактерисали док су се, ретко који придружили, кренули су пут Теразија до парка Мањежа предвођени насмејаном и ведром девојком у инвалидским колицима. Уз константне претње плаваца да ће зауставити поворку уколико неко, из било ког разлога, крочи са тротоара, стигли су на одредиште.

Испред Министарства здравља читао се проглас о лековитим ефетима канабиса и о томе како државне институције игноришу ову “најобесправљенију мањину без права гласа“.

– Доле Фармако мафија- из свег гласа рече госпођа која је радила у Галеници и која

се, након бројних хемотерапија, сада успешно лечи уљем од канабиса.

Видно уморни, али пуни живота, оболели и остали учесници марша, у повратку ка Тргу, док је небо видно попримало своју олујно плаву боју, сазнали су да је њихова млада саборкиња изгубила највећу битку.

Киша је почела да пада.