Македонски драгуљ на длану

Ауторка: Ана КАТАНЧЕВИЋ

Пре неколико година сам погледала на ТВ-у репортажу о најлепшим језерима у Европи. За око су ми одмах запали Блед и Охрид. Из неког разлога имала сам осећај да та места добро познајем и не знам зашто али сам осетила да ме та места зову да дођем. Уследио је мој одлазак на Блед. Прелепи Блед, пун живота, драгих људи и најсавршенији погледи.

Мислила сам да не постоји ништа лепше од овог језера на свету, али, преварила сам се, мој одлазак на Охрид и боравак тамо су моје најлепше и најдраже путовање до сад.

ohrid 2

Југозападни део Републике Северне Македоније заузима прелепи крај у којем се сакрио нетакнути део људске историје, сачуван у кристално чистом Охридском језеру на чијој обали лежи град Охрид.

На високој морској стени изнад града, као неуморни стражар, над градом Охридом бди вишевековна Самуилова тврђава. Након захтевног успона којим треба доћи до високих , камених зидова тврђаве, следи стрма падина до цркве Светог Јована Kанеоа, са истоименом плажом на језеру. Потом се пут наставља обалом језера, која је начичкана глисерима и њиховим нападним власницима, који нуде да покажу овај нетакнути део природе, из савремених пловила. На самом крају низа бродића, њихао се стари, дрвени бродић, испред кога је седео старији дека са белом морнарском капом на којој је ушивено златно сидро. Пругаста плаво-бела мајица, прилично похабане фармерке и старе војничке ципеле, одавале су искусног охридског пловца. Неуредна седа коса и дубоке боре на лицу испијеном сунчевим зрацима, говориле су ми да се ради о неком, ко зна све тајне овог природног драгуља.

Знала сам, да се у оваквој лепоти не може уживати, из савременог глисера, а имала сам и осећај да ћу имати савршеног саговорника на крстарењу. Ушла сам у брод чије су даске шкрипале под мојим ногама. Сместила се на летве од старе јеловине , које су биле постављене ободом брода и служиле су за смештај путника. Стари језерски вук је упалио бродски мотор који је испунио околину чамца мирисом сагорелог горива. Барске жабе су узбуђено започеле свој концерт крекетања, са којим су нас испратиле на ово крстарење. Након што нас је похвалио да смо изабрали право пловило и капетана, почео је са причом која је привлачила пажњу. Да би појачао доживљај запалио је и лулу дувана, коју је чврсто држао у десној руци, која је одавала његов тежак живот.

ohrid 4Цео свој живот провео је на језеру. Језеро му је омогућавало да прехрани породицу ловећи рибу, а он му је захваљивао тако што му се увек наново враћао, да се друже и поверавају тајне једно другом. Kаже капетан, да је пре улов био много богатији али да су са албанске стране десетковали чувену охридску пастрмку. Та врста пастрмке је ендемична врста и живи само у Охридском језеру, а њено црвенкасто месо је специјалитет у свету. Kао и већина рибара, знао је да претера са величином и килажом рибе, али то ми је давало још већу драж причи. Жива енциклопедија језера, ми је објаснила да је језеро једно од најстаријих на свету и да постоји већ 4 милиона година. Његова кристално чиста вода стално мења боју због количине и угла сунчевих зрака који падају на његову површину. Дубоко је преко 196 метара, што га чини једним од најдубљих језера у Европи. У његовој непрегледној дубини сакриле су се разне ендемичне врсте живота, које су од целе планете изабрале баш место да на њему станују. А онда је уследила за мене очаравајућа прича о чувеном Охридском бисеру.

Легенда каже да је Месечево светло било толико јако да је на језерску површину измамило и шкољке. Оне су се отвориле да упију ту свјетлост, а Месец је спустио на њих капи небеске росе. Ипак, после ове дивне легенде следи стварна прича о настанку бисера. Kапетан ми је објаснио да се овај бисер прави од обичних перли које се натопе емулзијом, која се направи од крљушти рибе, и то на начин што се свака перла мора премазати онолико пута колико милиметара има њен пречник. Технику прављења емулзије познају само две охридске породице, које са колена на колено преносе тајну новим нараштајима. Значи ништа од ронилаца, који ризикују своје животе, ронећи до дна језера, на којем седефне шкољке крију драгоцена бисерна зрна.

Уследио је повратак који ми је открио нескривену лепоту Охридске обале. У нестварно мирној води, огледале су се многобројне цркве и манастири.

ohrid 3

Kажу да их је некад било 365, по једна за сваки дан у години. Сад их је остало око шездесетак да сведоче о богатој историји овог краја и пуне фотоапарате очараних туриста.

Опет нас је дочекао крекет жаба, које су нам из зелених локвања пожелеле добродошлицу. Kапетан је угасио бродски мотор и свежи, влажни ваздух, поново се уселио у моја плућа. Напустили смо брод и наратора са осећајем незаборавног искуства које једино може дочарати неко коме је Охридско језеро вишедеценијски друм.