Како манипулишу нама?

Ноам Чомски

Јавност свакога дана виђа ликове истих људи на насловним страницама штампаних медија. Вести у електронским медијима почињу именима истих тих ликова. Хапшења, корупције, подмићивање, незаконите радње, важне политичке одлуке … Сваки дан слушамо и читамо о нечему на шта ми као “обични грађани“ не можемо да утичемо.

Да ли се то нама скреће пажња са много битнијих ствари? Незапосленост, раст цена и све мање новца у нашим новчаницима…

Зато, сваки наредни пут када прочитате или чујете неку вест, најпре се запитајте- да ли нам  је то заиста важно или неко покушава да манипулише нама као делом јавности.

Како бисте то учинили, ево 10 стратегија манипулације јавности које проналази амерички интелектуалац Ноам Чомски.

Преусмеравање пажње

Пажњу преусмеравати са важних проблема на неважне. Презапослити људе поплавом небитних информација, како не би имали времена да размишљају и стекну основна сазнања о ситему у којем живе.

Стварање проблема

Ова метода се назива и “проблем-реакција решење“. Треба створити проблем, да би део људи реаговао на њега. На пример, изазвати и преносити страх са намером да људи лакше прихвате ограничавање слободе, економску кризу или да би се оправдало рушење социјалне компоненете система.

Поступност промена

Да би људи пристали на неку неприхватљиву меру, треба је уводити постепено “на кашичицу“, месецима и годинама. Промене, које би могле изазвати отпор ако би биле изведене нагло и у кратком временском року, биће проведене политиком малих корака. Системи се тако временом мењају, ада то не буди свест о променама.

Одлагање

Још један начин за припремање људи на непопуларне промене јесте тај, да се оне најављују много раније унапред. Људи тако не осете одједном сву тежину промена, јер се претходно привикавају на саму идеју о промени. Осим тога и “заједничка нада у бољу будућност“, олакшава њихово прихватање.

Употреба дечјег језика

Када се одраслима обраћа као када се говори деци, постижу се два корисна учинка: људи потискују своју критичку свест и порука има снажније деловање. Тај сугестивни механизам се у великој мери користи приликом рекламирања.

Буђење емоција

Злоупотреба емоција је класична техника, која се користи у  изазивању кратког споја, приликом разумног просуђивања. Критичку свест замењују импулси (бес, страх…). Употреба емотивног регистра омогућава приступ несвесном, те је касније могуће на том нивоу спровести идеје, жеље, бриге, бојазни или принуду или пак изазвати одређена понашања.

Незнање

Сиромашнијим слојевима треба онемогућити приступ механизмима разумевања манипулације њиховим пристанком. Квалитет образовања нижих друштвених слојева треба бити што слабији или испод просека, како би понор између образовања виших и нижих слојева остао непремостив.

Величање глупости

Људе треба подстицати у прихватању просечности. Потребно је уверити људе да је “ин“, да је пожељно бити глуп, вулгаран и неук. Истовремено треба изазвати отпор према култури и науци.

Стварање осећаја кривице

Треба уверити сваког појединца да је само и искључиво одговоран за властиту несрећу због оскудног знања, ограничених способности или недовољног труда. Тако несигуран и потцењен појединац, оптерећен осећањем кривице, одустаће од тражења правих узрока свог положаја и побуне.

Злоупотреба знања

Брз развој науке ствара растућу провалију између знања јавности и оних који га поседују и користе, владајуће елите.