За продуктивност је најбољи избалансиран однос креативности и рационалности, а тешко је та два спојити. Чим приметим да ми мозак иде на једну страну, трудим се да га вратим на центар.
За себе каже да је бизнисмен-уметик. Многи га називају продавцем магле, преварантом. Једно је сигурно, он је интернет геније. Исток Павловић, човек који и најозбиљније теме уме да представи на сатиричан начин, а да то никога не повреди, чак и засмеје; који уме да сједини, избалансира и искористи знање и креативност и од тога заради. Нуклеарни физичар чије је основно занимање интернет предузетништво и маркетинг. Професор, блогер, твитераш, а однедавно и колумниста дневног листа ,,Политика“. Пореклом је из Ћуприје, у коју воли да оде, али не би могао тамо да живи. Нови Београд је његово место за живот. Ту се родио, завршио основну и средњу школу. На факултет је морао да иде у Стари град, иако га не воли. Свом крају је остао веран и данас.
Од како живим у Београду, живим на Новом. Раније у блоку 45, сада у Белвилу. Не волим Стари град, улице су ми потпуно стихијске, једносмерне, скучене, пуне прашине, гужве. Овде осећам неку слободу кретања. Чим одем у Стари град, другачије је. Овде је опуштеније, већ смо некако у Војводини, осећа се равница и тај смиренији начин живота.
Његова необичност полази од имена које је добио по јунаку из књиге словеначког писца Франца Финжгара ,,Под слободним сунцем“, популарној седамдесетих година братства и јединства у тадашњој Југославији. Како каже, постоји теорија по којој име може да дефинише човека. По тој теорији, када неко има другачије име, које се издваја из масе, има предиспозиције да ради нешто што је необично, другачије.
-Од малена и деца у школи од њега очекују нешто више, другачије, а то се наставља у будућности, такав начин понашања. Ја сам иначе прилично норамалан у сваком погледу, али је можда име допринело да размишљам другачије о свему. Моје име је старословенско. У Словенији је чешће него у Србији. Исток је био син вође једног племена Словена из књиге коју је моја мајка читала и по њему сам добио име. Упознам једном у пет година неког ко се зове као ја и увек је прича иста.
Професионални блогер
За Истока је интернет професија већ дванаест година. Почео је дизајнирајући сајт за фирму ИДЦ, који је касније проглашен најбољим српским сајтом. Тако је упознао све предности и могућности овакве врсте маркетинга. Оснивач је и директор агенције која се бави прављењем маркетиншких кампања. Његове текстове можемо да читамо на сајтовима њуз.нет, трачара, тројка, блејач. Један је од најутицајнијих блогера и твитераша на овим просторима. Поред тога, предаје на Факултету за медије и комуникације. Себе најкраће описује као креативног бизнисмена, бизнисмена уметника и открива како је све почело.
Било је то 96-97. године, на протестима где сам упознао многе људе. Тада сам још увек био студент. Кренуо да се бавим прво музиком, онда дизајном, затим сам открио интернет и веб и то је почело јако да ме интересује. Нуклеарна физика је нешто што сам завршио, занимљива наука, лепо је све то знати, али није оно чиме бих се бавио. Факултет ми је дао дубок поглед на ствари. Квантна физика је фундаментална наука; човек буквално сазна све о суштини универзума. У свему што радим даје ми неку дубину, анализу посматрања шире слике. Мислим да зато ништа не посматрам површно, у свему тражим неки дубљи смисао, дубљу психологију. Због тога свако треба да заврши факултет. Није битан садржај, већ начин на који је садржај обрађен.
Крајем деведесетих имао је свој бенд ,,Линеар драфт“. Међутим, није успео да усклади музику и посао. Планира да се једног дана врати музици у некомерцијалном смислу. Од рекламних кампања које је радио за познате брендове издваја кампању за Јелен пиво у којој је посматрач требало да споји логое бендова са простора некадашње Југославије са њиховим именима. Већина пројеката које ради за клијенте му је досадна јер ту постоје границе преко којих се не сме ићи.
Све оно што је у мом срцу и у шта сам уложио много енергије били су моји пројекти, моји сајтови. Рад за клијенте није толико занимљив. Они су увек презадовољни, али мени никада није толико интересантно. Кампање морају да буду провокативне. Када радим за своје пројекте, то је баш оно што треба. На пример, дан пре геј параде направили смо игрицу у којој се гађају геј и навијач. То је било баш екстремно, а поента је била да представи све на шаљив начин и да разбије тензију, а то никада не би прошло ни код једног бренда. Било је много сјајних идеја за велике брендове које нису пролазиле јер су исувише на ивици. Углавном су пролазиле ствари које су максимално политички коректне и никога не могу да погоде у културолошком и друштвеном смислу, а ја сам навикао да радим ствари које имају велики друштвени импакт. Велике компаније морају да буду неутралне.
Хумор као начин живљења
Део је петочлане екипе њуз.нет-а. Свестан да су многи од свих његових послова чули само за то, открива да је у припреми њуз.нет телевизијска емисија. Истичући да никада није имао проблема због сатиричних текстовча које тамо објављује, издваја једну занимљивост.
Једном приликом написао сам текст о Лав твист пиву које је проглашено геј пићем године. Идеја се наметнула сама по себи. Где год сам одлазио тог лета, слушао сам мушкарце како причају да су пробали ново пиво и да је то за гејеве. Пошто се то толико понављало, схватио сам да вреди убацити у текст. Епилог је био да се нису љутили, већ су ми на кућну адресух послали цео картон тог пива са потписом бредн менаџера, уз поруку ,,Уживајте!“ . Можда је то била и прозивка, не знам.
Однедавно има и своју колумну у дневном листу Политик. Кроз смех истиче да је одувек мислио да за овај лист пишу осамдесетогодишњаци. Верује да ће сарадња бити на обострано задовољство.
Звали су ме да пишем јер су им потребни неки нови, млађи људи. Желе да мало промене имиџ. Не верујем да ће то утицати на тираж у неком приметном броју, ипак Политика има своју сталну публику. А мој публицитет може бити само добар.
Као један од кључева успеха Исток наводи способност баланса између разума и креативности и труди се да томе учи своје студенте.
За продуктивност најбољи је однос пола-пола, креативности и рационалности и тешко је те две стране спојити. Људи су обично или једне или друге хемисфере. Неко је талентован за организацију, за финансије, а потпуно нема талента за креативност, уметност и обрнуто. Увек се трудим чим приметим да ми мозак иде на једну страну да га враћам на центар. Сматрам да човек једино тако може да разуме све људе око себе, а то је најважније, поготово када се бавите маркетингом. Да знате како други размишљају, како доживљавају свет, да можете да се ставите у свачију позицију, да разумете све људе. Тај начин мишљења је мени највише допринео. Креативност постоји у сваком послу, у бизнису, политици… Постоје људи који креативно воде неку фирму, државу, општину. Волео бих да више људи тако размишља. То је најефикаснији начин функционисања. Многи са којима се дружим и сарађујем тако размишљају и то је сигурно један од кључева успеха.
Отворио је блог и твитер налог само због посла којим се бави; било је срамота немати такав вид комуникације. Данас је при врху најпраћенијих блогера и твитераша. На овим сајтовима могуће је пронаћи низ корисних информација о интернет пословању и бизнису.
Када сам видео да постоји интересовање и да текстови некоме вреде, одлучио сам да се више удубљујем, да улажем више труда и времена. Информације које су на блогу представљају малу књигу из интернет маркетинга. Ту свако ко жели да покрене неки свој бизнис на интернету може да пронађе све што је за почетак довољно, као и линкове ка неким садржајима који могу да употпуне слику. Тренутно пишем књигу о интернет маркетингу која ће се наћи у продаји током лета.
Ипак, у поседње време појавили су се бројни критичари Истоковог рада. Називају га преварантом, продавцем магле и оптужују за сарадњу са политичарима и странкама.
„Продавац магле“
Сада, када ми је популарност нагло скочила, појавили су се људи који ту налазе теорију завере. Када видим шта се дешава, схватам да неке приче које се кроз новине провлаче можда уопште нису тачне. С обзиром да нисам у политици, не зависим ни од чијег мишљења, није ми толико страшно. Више ми је феноменолошки. Толико се трудим свих овох година, пишем блог, дајем бесплатне информације, ништа не продајем, али увек постоје људи који те оптуже да си преварант, да продајеш маглу.
Одлично се сналази и у виртуелном и у стварном свету. Оно што напише на „мрежи” исто је као да је рекао уживо пред великим бројем људи. Само у другачијем облику. Признаје да није радохоличар, али да када ради, попуно је посвећен послу, а када не ради, ужива у слободном времену.
Волим да одем до кафеа „Блок”, ту на Новом Београду. Место је на крају свих блокова, мало издвојено, а пријатно. Одлазим са друштвом или сам. Волим да путујем, по Србији, Европи.
Као студент учио је у читаоници Студењака, али је волео и да „блеји” на клупицама испред и пије кафу у студентском кафеу „Бистро”.
Провео сам у читаоници Студењака четири године живота. Лети, када не ради централа, неколико другара и ја уђемо у блоковску и учимо. Имали смо проблем, нисмо могли да учимо код куће. Телефон, интернет, тв, све то квари фокус. Када одеш у читаоницу, блам је да не учиш. Многи од људи из читаонице су ми пријатељи и данас. Ми смо били екипа каја је слушала Боб Марлија, ишли на реге концерте. Једно је сигурно – било је теже тада студирати.
Последњи радови
Студентски радови5. мај 2012.За Паланчане сваки петак је Велики
Интервју недеље20. април 2012.Име је можда допринело да размишљам другачије