Ценкање са продавцима на пијаци и чувена питање „пошто”, изгледа да се изгубило на пијаци Зелени венац. На најмодернојој пијаци у Београду, а по неким проценама и на Балкану, цене сваке робе уредно су написане на картону а поред њих се налазе главне речи модерн трговине – „снижење”, „акције”, „тотална распродаја”.
На овој пијаци можете да пазарите и по невремену. Део са намирницама налази се у затвореном делу пијаце. Иако би због тога мирис намирница требало да буде интензивнији, њега готово да нема. Куле уредно поређаних „лоптица” поморанџе, парадајза, јабука више личе на полице мега маркета. Ово је пијаца на коју можете да дођете у високим потпетицама. Нема калдрме. Нема воде која се слива са тезги јер се воће и поврће више не залива како би било свеже. Све је инстант свеже и исто. Модерно. Префињено. Готово да нема продаваца са избораним, тешким рукама. Тек понека старица са марамом око главе.
Дарко Станковић, једини је од продаваца чија се роба разликује од осталих. Продаје органске храну за коју каже да је квалитетнија од остале која ту може да се пазари.. Његов натпис на тезги привлачи купце, али каже да се ретко ко одлучи да је купи и да га чак вређају јер је роба два до три пута скупља од намирница на другим тезгама. За све производе – лук, шаргарепу, кромпир, различите житарице, чајеве, има сертификате који гарантују да је та роба органска и квалитетна, али каже да му купци не верују. Одбијен је на Бајлоновој пијаци и на пијаци у Земуну, али овде није имао никаквих проблема са закупом. Његова тезга налази се у другом – отвореном делу пијаце у коме се претежно продаје гардероба, алат, производи за кућу.
Овакав изглед – са отвореним и затвореним делом, низом продавница, месарама, халама сирева у средини и по ивицама, пијаца је добила након реконструкције 2007. године. Због своје архитектуде Зелени венац се налази под заштитом државе. Кроз историју, овај простор био је изузетно важан како за Београђане, тако и за произвођаче широм Србије. Прва скупштина пиљара Србије одржана је на овој пијаци 1918. године, а затим је уследила преуређивање након кога је називана „краљицом” пијаца управо због тадашњег модерног изгледа. У данашњем жаргону ова „краљица” се назива Зелењаком, а назив се не односи само на њу већ ма читав део града ово ње – део Бранкове улице у чијем продужетку је Бранков мост, низбрдицу на коју се надовезује Југ – Богданова, као и околне улице око саме пијаце. Подземни пролаз који је такође део овог места повезује Бранкову и улицу Југ Богданову. На овај начин, Зелењак је подељен на два нивоа.
Овај пролаз може да уштеди пет минута хода, колико је потребно да се дође и прође једини пешачки прелаз на овом делу Бранкове улице. Понекад међутим пролазак кроз подземни пролаз може да одузме више него што планирате. Испуњен уличним продавцима јефтине женске робе, он постаје дупло ужи. За разлику од пијаце, овде модернизација касни, па продавци стално узвикују „Чарапе, чарапе – три комада за 100 динара”. „Мајице 100 % памук 300 динара”. „Минђуше, каишеви – јефтино, јефтино”.
Ова наизглед иритантна вика не спречава већину пролазника да у ходу себи купе баш та три пара чарапа или да се заустави и помази зечеве који се повремено ту продају. Трговина у ходу, уз стално гурање пролазника. Жене и девојке нервозно разгледају мајице. Прислањају их уз себе не би ли виделе да ли им одговарају. Трговци им спуштају цене и готово угуравају кесе се робом у руке. Комплименти продаваца, гурање и шуштање пластичних кеса одједном престаје. Жамор се утишава. Роба се увија у чаршаве на којима је постављена. Тако замотана ставља се на леђа, а картонска констукција тезге се лако савија и ставља под мишку. Појачава се звук корака. Ужурбаним ходом ови трговци излазе из поземног пролаза и крећу ка пијаци. Почиње „стампедо” људи, јер се нико више не зауставља. Као да никад ничег ту није ни било. Пролаз постаје широк, светлији, акустичан. Овакви продавци немају дозволу за продају на овом месту. Због тога их свакодневно кажњава комунална инспекција која тврди да је њихова кинеска роба неопорезована и да је као таква нелегална.
Симбол Зеленог венца младима је ресторан брзе хране – Mc` Donalds. На ком год делу да се налазите, видећете његов препознатљив знак. Насупрот томе, одмах испод овог ресторана западне културе налази се продавница здраве хране и радња са српским сувенирима. На овом месту се преплићу старо и ново, модерн и традиционално, српско и западњачко, српско и источњачко.
Пре готово два века на овом месту се налазило језеро, а на углу данашње пијаце Зелени венац ка подземном пролазу, налазила са кафана Манојлова башта. Тај простор био је прво излетиште у Београду, а Манојлова башта је било прво место где је служено точено пиво. У њој су се скупљали чиновници све док језеро није исушено. Иако је терен лоше исушен, на њему је нагло почело да се гради. По једној од тада изграђених гостионица, Зелени венац је добио име. Налазила се на самом углу низбрдице која води ка данашњој пијаци. Уместо имена фирме, на улазу се налазио зелени лимени венчић. Овај крај почело је да насељава све више људи и за кратко време саграђено је више кућа и зграда. Постало је занимљиво и атрактивно људима.
Изградња Народног позоришта започета је на месту данашње пијаце, али је због лоше исушеног терена одлучено да се оно ипак не сагради и на темељу је првобитно настао трг који је потом претворен у парк. На том темељу, данас се у модерном изгледу налази 410 тезги различите робе, а калдрма је задржана само у мањим улицама око пијаце. Иако узане, саобраћај у њима постоји јер се испод пијаце налази паркихг. Без муке, за само пар секунди лифтом можете да се превезете до пијаце. Целокупан изглед и угодност куповине на њој, сврстава Зелени венац у најмодернију пијацу на овим просторима. Осим тога, са осам линија градскиг превоза које имају своје стајалиште у овом делу града, Зелењак је једна од битнијих раскрсница Београда.
