Где се изгубило фино понашање ?

Време у којем живимо је време себичног човека. Људи су устремљени само на себе. Не маримо како ћемо се опходити према другима. Наjважније је да обезбедимо себи основне потрепштине и не размишљамо о томе како ћемо поступити према осталима.Интерес је најбитнији. Где се сакрило фино понашање ? Зашто се људи изненаде када упознају особу којој није проблем да каже-извините, погрешио сам, неће се поновити, хвала.

Можда делује небитно да у мору својих проблема који се могу десити просечном човеку данашњице, размишљамо о фином понашању. Ипак то је важно јер је то условило све оно што нам се тренутно дешава.
Манири, кућно васпитање, благ осмех, речи захвалнице-јесу оно што се у протеклих петнаестак година губи. Ретко можемо наићи на особу која се лепо понаша, али можемо и претпоставити да људи одбијају да се тако понашају. Зашто то више није актуелно и каква је то врста одбрамбеног механизма којој многи прибегавају како не би били повређени ?
Лепо понашање многи третирају као нешто што особу представља као наивну, уплашену, која не може да се бори како би достигла успех и зато се управо супротно од тога понашају. Оне, напротив, доказују само да су културне, да имају кућно васпитање и обзира према другима. Односно, особе које размишљају пре свега о себи, али су спремне да помогну другом. Само сујетни и слаби људи доживљавају крах личности када некоме уступе првенство пролаза у раскрсници.
Те особе требају да знају, да направе границу, до које мере су фине и до које мере то зна неко да поштује, али и да препознају када та мера превазилази границу доброг укуса, односно када то неко почне да искоришћава. Културан човек је онај који успева да се контролише, наступа смирено и који је спреман да прихвати одбијање.Он је толерантан, прихвата различитости и не реагује бурно на супротна мишљења, односно мишљења која нису у складу са његовим.
То је особа која је спремна да саслуша, која је љубазна, која се понаша углађено и отмено, умерено. Покрети су му смирени, иако би у многим ситуацијама могао другачије, наступљивије да реагује. Не истиче превише себе. Одговорно се понаша и према себи и према другима. И поред свега колико год да је је образован и да плени својом појавом-то не наглашава. Спреман је да на разумљив начин разговара са особама нижег образовања од себе, као и оних који су на вишем положају од њега.

Неко ће рећи да је лако о томе причати, а тешко поготово данас, применити. Због сиромаштва, људи су усредсређени само на проблеме. Ипак, када би мало размислили о томе колико није тешко бити фин (сетите се некадашње рекламе), не би нам ситуација у којој живимо била толико безизлазна. Знамо сви колико је тешко смејати се кад ниси најбољег расположења, али вреди покушати. Ако проблему приступимо позитивније и не окривљујемо људе око себе за њихово стварање, врло брзо ће се и решити.

Квинтилијан је рекао: ,,Дрзак, бунтован и љутит тон никоме не приличи“. Овим се наглашава да нико не треба да слуша наше придике, нашу вику уколико нешто није како ми желимо да буде. Потребно је исконтролисати себе. Дан без осмеха је изгубљен дан. Колико год да је тешко. покушајмо бити насмејани, јер ће се из позитивних мисли изродити нешто ново и кренути на боље. Не дозволите да вас људи памте као мрзовољне, натмурене, људе који немају воље за животом. Покушајте из најмањег дела себе да извучете нешто позитивно. Увек се десе драстични падови (јер је живот сплет успона и падова) када нисмо способни ни за какву врсту смеха, нити ширења позитивне атмосфере око себе. Али у тим околностима одћутите, не улазите у расправе, како не бисте прешли меру. Лао Це је рекао: ,,Владање другима је снага. Владање собом је права моћ“. И не заборавите-није тешко бити фин. Вратимо праве ствари, које се полако губе, на постоље. Мера и контрола су кључ свега.