Студентски радови

Елегантна екологија – зашто није срамота куповати половну гардеробу

3. фебруар 2019.
Ида Трбојевић

Када бисте просечног Београђанина упитали ко купује одећу у такозваним „секнд хенд“  (second hand) продавницама, највероватније би одговор гласио да су у питању они мање имућни, те да је у питању нужда. Међутим, у већини европских метропола, куповати половну одећу не представља ништа срамно, напротив.

Наиме, код нас, као и у великом броју слабије развијених земаља, задржана је готово паланачка срамота од немаштине, те наши људи често иду и до екстрема купујући и оно што не могу да приуште како би се „показали“. Одличан пример за то су наше прославе као што су славе, свадбе и друге прилике које неретко онога ко их организује остављају у дуговима.

Иако се чини парадоксалним, у земљама вишег степена развоја и бољег стандарда, грађани се често одлучују за куповину половне гардеробе иако су савршено платежно способни да себи приуште и дизајнерску гардеробу. Улице у центру Берлина препуне су продавница половне гардеробе, док се у топлијем делу године она може наћи на уличним маркетима по готово симболичним ценама. Врло слична ситуација је и у Паризу, где је читава једна градска четврт позната управо по овим продавницама. Одговор загонетке не лежи толико у штедљивости, колико у друштвеној и еколошкој свести грађана.

Захваљујући храбром извештавању поједниних светских медија о томе шта се заправо догађа иза кулиса текстилне и модне индустрије, већина нас је добро информисана о томе колико (не) зарађују радници у фабрикама модних гиганата, у каквим условима опасним по живот и здравље су приморани да раде мушкарци, жене, а неретко и деца. Слободно се може тврдити да смо мање-више сви тога свесни јер је готово немогуће заобићи вести о томе. Међутим, ми и даље купујемо масовно произведену одећу светски познатих компанија. Лицемерно се бунимо када се отвара фабрика неке стране модне фирме на нашим просторима јер знамо унапред да ће радници бити експлоатисани и да ће зараде бити испод нивоа људског достојанства. Међутим, један Бангладеш, Кина или Вијетнам довољно су далеко да нас ова врста неправде не потресе, већ да се без трунке гриже савести упутимо у најближу продавницу неког таквог бренда.

Куповином половне гардеробе истовремено бојкотујемо нарушавање основних права радника у земљама трећег света, катастрофалне последице које масовна производња ових добара има по околину, али и излазимо из зачараног круга у који се уплићемо приликом куповине  гардеробе од тзв. фест фешн (fast fashion) брендова.

Брендови „брзе моде“ (fast fashion brands) свакако су међу пошастима новог миленијума. Некада се, као што знају наше баке и маме, модна година делила се у две сезоне – сезону пролеће/лето и јесен/зима. Такав темпо производње данас у доба хиперпродукције позног капитализма наравно да не одговара овим брендовима. Њиховом менаџменту није довољан купац који ће само два пута годишње пазарити код њих, већ су им потребни купци који ће што је чешће могуће остављати новац. Из тог разлога, овакви брендови данас избацују нову колекцију на сваких отприлике месец  дана. С обзиром на то да данас трендови младима све мање долазе са насловних страна модних часописа попут „Вога“, а све више са друштвених мрежа, најпре визуелно оријентисаног Инстаграма.  Више колекција, ниже цене, ниже плате радника у трећем свету – рачуница је јасна.

Дакле, куповина у продавницама половне одеће није само пука нужда, већ и израз јасног става. Наравно, на западу постоји и алтернатива куповини половне одеће, а то је куповина од транспарентних и етичких брендова којих је мало, којих махом нема код нас и који су, што је нама можда најважније, знатно скупљи. Међутим , куповином, на пример, хаљине таквог бренда, ви знате да је њу правила одрасла, адекватно плаћена особа и да фабрика у којој ради не избацује отровне хемикалије у околне реке, не исцрпљује водене површине у производном погону и брине о емисији штетних гасова у атмосферу.

У Београду је конкретно у последњих неколико година срећом порастао број продавница половне гардеробе, најпре као одјек тренда са запада. У овим продавницама у последње време могу се видети и добро одевене, чак и имућне муштерије како пребирају по рафовима и полицама.

 Ко проћаска или се спријатељи са продавачицама, често може извући и информацију о томе када роба пристиже, па чак и шармирати их да баш вама оставе најбоље комаде.  Стога, куповином у овим продавницама можемо истовремено неговати свој лични модни израз, али и бити хуманији и освешћенији грађани.