Наука и уметност

Двадесет година од смрти Саше Петровића

14. август 2014.
Jelena Petrović

Фондација Александар Саша Петровић и Југословенска кинотека обележиће 20. августа, двадесету годишњице од смрти великог југословенског и српског филмског редитеља Александра Саше Петровића.

Тог дана, у 13 сати у просторијама Кинотеке у Узун Мирковој 1 биће одржан округли сто о Петровићевом делу, а у 17 часова ће бити приказан његов најпознатији филм „Скупљачи перја“ са нове копије коју је недавно направила Кинотека.

О трајном и међународном утицају Александра Саше Петровића на округлом столу под називом „Европско наслеђе Сасе Петровића“ говориће Петар Волк, Невена Даковић, Боро Драшковић, Властимир Судар и Американац Грег Декјур Џуниор.

Нову копију „Скупљача перја“ је направила Кинотека, те ће значај рестаурирања домаћег филмског блага, представити Ирена Билић, директор филмског фестивала „Европа Око Европе“ из Париза, и Радослав Зеленовић, директор Југословенске Кинотеке.

Александар Петровић је рођен у Паризу 14. јануара 1929. године, а његова породица се враћа у Београд две године касније.

По завршетку рата, Петровић одлази на студије филмске режије 1947. године, као део прве генерације студената на данас чувеном факултету ФАМУ у Прагу.

Због раскида односа Југославије са Источним Блоком приморан је да се врати већ следеће године када и почиње своју филмску каријеру као асистент Владимира Погачића.

После успешних кратких документарних филмова његов дебитанстки филм „Двоје” добија Октобарску награду града Београда 1961. године и тако почиње једна од најуспешнијих филмских каријера бивше Југославије.

Петровић је освојио три Златне арене у Пули и поред Октобарске, био носилац и Седмојулске и награде АВНОЈ-а.

Његов филм „Три” (1965) је добио прву награду у Карловим Варима, а „Скупљачи перја” (1967) Гран при и награду критике на Канском филмском фестивалу, а оба филма су били номиновани за Оскаре.

У другом делу каријере Петровић се окренуо адаптацији познатих књижевних дела Михаила Булгакова, Хајнриха Бела и Милоша Црњанског.

После изузетно исцрпљујућих проблема током продукције његовог последњег филма „Сеобе”, Петровић је преминуо од рака у Паризу, 20. августа 1994. године.

Петровић је светски познат и признат као творац естетике „узаврелих страсти и циганског мелоса”, који су имали и даље имају снажан утицај на домаћу и светску кинематографију.