Вести из несвести

Да ли ико мари за спортисте?

26. новембар 2011.
dimitrijepusic

Спортисти су одувек били људи који су увесељавали, било нацију било своје навијаче. Медаље српских спортиста размазили су људе, овако мала земља а толико врхунских спортских резултата, као да нико и не примећује ту чињеницу. У неким другим земљама постоји већи ривалитет између факултетских тимова него у професионалној лиги. Окршаје на колеџу у САД-у прати и преко 30.000 људи.

Факултет политичких наука, занемарио је спортски живот својих студената, улагања су минимална, очекивања као и да нема, а подршку да и не спомињем. Да не постоје супротни примери, не би било толико страшно. Не желим да узимам приватне факултете за пример, где су улагања много већа у спорт, али ако може Факултет организационих наука да има развијено „Спортско друштво“ зашто не би имао и један Факултет политичких наука?! Спортисти који похађају већ поменути факултет имају бесплатна путовања, салу за тренинге, буџет свог друштва…

На нашем факултету су ствари другачије, „Спортско друштво“ као да не постоји, о путовањима може само да се машта, а термине за тренирање је јако тешко издејствовати. Кошаркаши нашег факултета су пре три године донели пехар, а за узврат су тражили да им се колективно смањи трошак путовања на „Политијаду“, али од тадашње управе факултета добили су само празна обећања.

Без минималних услова, нема ни мотивације студената да са поносом носе факултетска обележја. Факултетски врх једноставно нема свој интерес да се посвети спортском животу студената, што је јако тужно али са друге стране је слика стања у спорту на државном нивоу.

Пример незаинтересованости за спорт на нашем факултету је и официјелни сајт ФПН-а који не садржи једну једину реч о спортским тимовима. Не могу се пронаћи ни информације о постојању кошаркашког, фудбалског, одбојкашког, рукометног, рагби тима. На жалост од женских тимова постоји само одбојкашки. Сви наведени колективи постоје и даље због чистог ентузијазма појединаца. Од факултета се добијају дресови и котизација за учешће у факултетским лигама, али мало мотиивације у виду подршке не би било на одмет.

Сарадња на мало вишем нивоу и разумевање би било сасвим довољно за нов спортски живот студената на Факултету политичких наука.