Студентски радови

Братислава нас воли

29. децембар 2017.
Марија Стојановић

Ајза седи у својој радњи брзе хране у близини центра Братиславе, испија кратки еспресо и пише. Југословен, не Албанац, пореклом из Приштине, који је избегао у Словачку у доба рата. Завршио је Филозофску академију, књижевност и историју, како каже, и понекад пише хонорарно за новине у Братислави. Медијска ситуација овде је иста као у Србији. Tо је менталитет људи по његовим речима. Не гледамо у будућност, не гледамо позитивно, већ потпирујемо конфликте старе двадесет година.

Ајза сваки месец иде кући у Приштину, али је српски помало заборавио. Знао га је много боље у средњој школи због Црвене Звезде, Партизана, Хајдука и постера певача из српских новина. Питамо га шта да обиђемо прво јутро у Братислави. Све што је овде лепо је у старом граду, надаље има само насеље обликовано комунистичком архитектуром и маркети. Мали је ово град, кренућемо пешака према његовим смерницама.

На отприлике 300 метара од хостела Патио и његове радње, а у правцу града налази се кафић Ла Фајншмекер. Када смо се тамо сусреле са незваничним водичем овог изненадног путовања, питање које је прво уследило било је: Како сте нашле ово место? Ла Фајншмекер је једно од само неколико места где можеш да запалиш цигарету уз кафу. Забрањено је пушење у скоро свим локалима, на аутобуским стајалиштима, железничкој станици и свим јавним прекривеним просторима.

Први дан провеле смо слушајући углавном о медијима од репортера словачке националне (комерцијалне) телевизије, чији је Дневник најгледанија емисија у целој држави. Познанство са њим почело је у Београду и наставило се спонтано у Братислави. Упознао нас је са глумцем, карикатуристом и новинарима својим колегама пре него што смо напустили локал.

Do you girls want a free drink?

– То су лепе године, давно је то било – каже момак ’71 годиште када смо му рекле да имамо 23 године. Гледа у даљину на споменик Славин из Другог светског рата посвећен палим руским борцима за ослобођење Братиславе. Гледајући из даљине, изгледа као осветљен Ајфелов торањ.

Са терасе стана на шестом спрату зграде у центру се види и Тврђава, данашњи национални историјски музеј.

– Do you girls want a free drink?

Испрва смо рекле не, али уследило објашњење ове понуде. Он је власник клуба НуСпирит који је прошли викенд прославио 15 година постојања. Раније се звао Буда бар, име које је постало бренд је заменио овим и створио место са душом. Слика Буде на левом зиду, шанк и украсне лампе говоре довољно о претходном стилу који је задржао нови власник. Андерграунг место, слично Манијаку у београдском подземном пролазу код Зеленог венца и Теразија, само веће.

– Понедељак је па није препуно, иначе постоје вечери када једва може да се стоји од гужва – каже власник. Спонтано се скупља група људи међу којима су глумци, новинари, карикатурсти, студенти које смо упознали овде и неколико сати раније.

Српско-хрватски сто

Давид ме на савршеном српском пита да ли знам да је репортер са којим другарица управо разговара овде позната личност. Не познат, као звезда, већ као препознатљив, исправља се. Имамо праве водиче кроз град. Атмосфера је опуштена и политика на Балкану незаобилазна тема. Говори ми како учи српски неколико година и кроз смех каже да је вероватном у прошлом животу био кујунџија у Србији. Постоји место у Братислави на коме се једном месечно организују језичка окупљања, где се столови у локалу поделе по језицима. Ту се скупљају људи који желе да уче или су изворни говорници. Он је оргнизатор српско-хрватског стола, каже, воли да споји та два језика. Братислава је једно од ретких места на коме и даље постоји српско-хрватски.

Овај дан је почео прерано и завршио се прекасно, сутра ће бити занимљивије.

Крећемо у потрагу ресторана по препоруци. Најпопуларније место на коме може да се једе јесте Slovak Pub, као и Bratislava Flag Ship ресторан. Оба ресторана су у центру, имају истог власника и служе традиционалну словачку храну. Flag Ship је мало скупљи и луксузнији, али подношљив и за наше стандарде. Словачко традиционално јело зове се bryndzové halušky. То је тестенина са павлаком, сиром и сецканом сланином. Јако је, масно, али веома укусно. Бехеровка је ракија од комбинације разних биља, каже се да је чешка заправо, али Словаци је не дају иако се не оспорава њено порекло. Стиче се утисак након два дана проведена у Братислави да Словачка зависи од производа који су чешког порекла или производње; спонтани утисак да је све полу-чешко. Давид каже да је ово доста претерана тврдња.

– Чехословачка се распала мирним договором и распад је пре свега подстицала Словачка због неповљоног положаја у заједничкој држави – негодовао је Давид.

Такође, каже да наш утисак звучи као да се ратовало овде, иако знамо да није. Повезана прехрамбена индустија јесте разлог и оправдање што је словачка најбоља чоколада Študentskú pečat такође чешке производње. Међутим, једна баш овдашња зове се Фигаро и може бити веома леп поклон.

Од села до градског урбаног насеља

Идемо ка кеју на Дунаву. Са друге стране реке налази се стамбено насеље Петржалка које је пре припајања Братислави било село, док комунистичке власти нису одлучиле да то постане део града. Сада броји и до 100 000 становника. Шетамо даље ка подножју тврђаве Bratislavský hrad где се налази и против-атомско склониште. У њему је, од 1994. године, култни клуб Subclub који је центар алтернативне субкултуре у Братислави. Како је тврђава смештена на брду, потребно је успењати степенице и узбрдице до горе, што смо и урадили не знајући да су радови на реновирању и да тренутно не може да се уђе. Али се зато може видети панорама града, део  Аустрије и уз лепо време и мало Мађарске. Почео је да пада снег.

Враћамо се ка граду, наилазимо на стару напуштену зграду на којој су рупе услед недостатка прозора замењене уметничким сликама. Неколико сувенирница надаље, у којима је  лајтмотив Климтов Пољубац, шивене или плетене луткице и мирисни украси. Приближавајући се строгом центру града, задржавамо се у улици где има неколико пабова, један задругим који скоро да је испуњавају. Остаћемо овде.

Напустили смо хостел и кренули да се растанемо са градом. За два дана колико смо боравили овде било је сунчано време, киша и снег. Упознали наше људе и оне који се осећају тако. Језичке баријере готово да и нема, можемо се споразумевати. Сабирајући утиске у возу ка Београду закључили смо само једно: Братислава нас воли.