Интервју недеље

БРАНИСЛАВ ЛЕЧИЋ: ЗА ДОБАР ФИЛМ И ПРЕДСТАВУ НАЈБОЉА ЈЕ „МУНД“ РЕКЛАМА

1. фебруар 2012.
milicabgd8

 

Дипломирао је глуму на Факултету драмских уметности у Београду. Члан је Југословенског драмског позоришта од 1980. године, али је подједнако ангажован и на филмском платну. Вишеструко награђиван иза себе има више од 70 филмова. Изабран је за министра културе 2000.године.

 О културним променама, све већој популарности филма, опстанку позоришта као и неопходним вештинама за успех на оба поља говори Бранислав Лечић.

 

Карта за позориште је данас просечно скупља од карте за биоскоп, ипак се биоскопи затварају а позоришта опстају?

Позориште се налази негде између и није у потпуности прилагођено новим условима демократског живота. Оно треба да доживи нови закон о позоришту који би у суштини убрзао  процесе који се тичу саме егзистенције позоришта али и борбе за квалитет. Овде још увек функционише добра подела: добар редитељ и добар текст! Да ли ће представа бити успешна зависи такође и од среће, уложеног рада и наравно професионалног искуства.

Нема везе које је позориште у питању , а постоје профили позоришта који се баве одређеним жанровима, мање више сви играју исто – и класику и модерно. Разликују се само по добрим представама за чији се квалитет најчешће и најбоље сазнаје такозваним мунд рекламама тј. од уста до уста.

Колико сте на позицији министра културе могли да утичете на развој позоришне сцене ?

Најважније у једној општој културној слици јесте трансформација културе и њеног значаја комплетно у друштву. Ја сам покушавао да поставим и учврстим те основне темеље. Написао сам 10 закона који су били за јавну расправу из сфере свих области културе. Оно кључно што би позориште и његов положај изменило јесте закон о позоришту који је у складу са другим законима из културе али и законима из радних односа и слободног тржишта. Тај закон  који је тада написан као предлог за јавну расправу а сада је већ и обогаћен јер је на њему рађено допринео је да се измени клима и убрза позоришни живот. Самим тим обогаћује се и шири целокупна  позоришна делатност и култура целе Србије а не само Београда.

Остварили сте подједнако значајне улоге на филму као и у позоришту.  Какве вештине захтева прва а какве друга уметност?

 Свака од ових делатности мог уметничко-глумачког анганжмана захтева извесне вештине али и  прилагођавање медију. Подједнако је важно уклопити се на радију, телевизији, филму и у позоришту. Ја мислим да је овај занат увек исти,статичан. Он се само прилагођава. Неки глумци ипак не умеју да се снађу на неком медију а на другом су веома успешни.

У овој сфери техника или долазак неких нових достигнућа, медија… могу да појефтине наш посао . Под послом подразумевам рад не само у смислу надокнаде него и квалитета. Ја остајем веран базичним принципима заната. Нема везе на ком медију радим трудим се да одмах упознам језик истог и покушавам да захваљујућји искуству на том новом задатку постигнем максимални успех

Једино што ме узнемирава јесте чињеница да постоји много глумаца који су изашли из различитих школа а немају могућности да квалитетно и темељно раде у позоришту  већ се школују за ове јефтине површински рађене серије на телевизији. Њихова глума се ту и завршава. То ме веома брине и боли и не бих волео да наш глумачки кадар изгуби своју традицију. Не само у Србији, у целој бившој Југославији пратио нас је глас да правимо квалитетне глумце и то не би волео да се изгуби јер имамо и снаге и талента да будемо још бољи.

Филм доноси више новца и ширу популарност него позориште. Мислите ли да је то разлог зашто се млађе генерације глумаца још на почетку своје каријере опредељују за ову уметност?

Тачно је да се људи масовно оријентишу ка телевизији која доноси више пара а самим тим већи приступ масовној публици и стицање славе. Међутим није све увек тако уско повезано. Не значи да ако појурите паре стичете нужно и професионални- занатски статус. Не важи правило да ако имате више пара Ви сте аутоматски и квалитетнији глумац. Моја генерација као и она пре мене васпитавана је на начин да је најбитније досегнути стабилан занат и да у корпусу професионалаца који то раде будете цењени. То је одлика доброг глумца. Само на тај начин долазило се и до оног другог, данашњој омладини милијег жанра који представља и сигурнију егзистенцију и сигурнију будућност уз популарност И новац.

Када Ви приватно бирате одлазак у позориште а када Вам више прија биоскоп?

У позориште идем зато што у њему радим. Када у једној години имате преко тринаест различитих позоришних наслова скоро свако вече сте у позоришту. Што се пак тиче приватног задовољства и опуштања признајем : нема лепше ствари него отићи и гледати добру представу!  Пошто се у овим годинама смањио број мојих позоришних комада одлазим да гледам и своје драге колеге.

Што се филма тиче најчешће користим прилику да одем са децом у биоскоп. Иван и Ана су ђаци основне школе они гледају са мном готово све филмове. Гледамо све жанрове и за одрасле и дечије и класике и новије… али боримо се да гледамо квалитетне филмове. Одлазак са децом у биоскоп ми представља огромно задовољство.

Бавите се глумом више од три деценије, а последњих година и педагошким радом као професор на Универзитету у Нишу.  Како се сналазите у овој улози?

Предајем класи студената четврте године на одсеку глуме Нишког департмана Интернационалног универзитета из Новог Пазара. Радим са релативно малим бројем студената, то су сад већ свршени глумци. Они ће највероватније и остати тамо где је тај кадар потребан, то значи у позоришту у Нишу, Лесковцу, Врању јер тај крај има мало школованих глумаца. Мој циљ је увек био да управо оно сто сам ја стекао као квалитет-а то је сналажење и у тешким и у лепим околностима научим и друге.