Репортажа о Риму

ВЕЧНИ ГРАД

„Tuttelestradeportano a Roma“ , гласи стара изрека. Са њом се слажу Римљани и бројни туристи, али такође кажу да ко је једном био у Риму увек се врати да поново осети његове чари.

Апсолвентска ексурзија. Симболичан завршетак једног студентског раздобља. Велики број аутобуса испуњен студентима завршних година факултета Београдског универзитета. У аутобусима атмосфера узаврела до усијања – журка, музика и по која боемска флаша алкохола која иде у круг од студента до студента који безбрижно узимају по који гутљај. Лица су им весела и млада , очи испуњене ентузијазмом (и којим промилом у крви)и жељом да мењају свет.

Након вишесатне вожње у раним јутарњим часовима стижемо у вечни Рим. Иако уморни од пута, номадски дух нам је већ ушао у крв, те нам се небо чини плавље, а ваздух питкији. Девојке поправљају шминку и фризуру за Инстаграм и заједно са момцима стичу нова познанства, смешкају се и флертују.

У Риму нас је сачекало узаврело сунце које обасјавајући га као да жели да студенти виде и уче о њему када је у пуном сјају. Осврћемо се око себе и видимо да сви некуда журе; град је пун људи и рекло би се да им врућина уопште не смета. Продавнице су преплављене туристима који разгледају сувенире, а на улицама мали Италијани и Италијанке весело трчкарају. Понеки средовечни пар седи на клупи посматрајући гласну омладину која се налази у оближњим кафићима и пицеријама.

Тврђава „Сант Ангело“ је једна од главних атракција овог града. Има нешто чаробно у том замку због чега се осећамо као јунаци серије „Рома“. Иако изграђен пре 20 векова, стоји на тргу поносно и моћно. На врху тврђаве је анђео, њен симбол. Верује се да се он, након 450 година од изградње замка на том месту приказао и спречио епидемију куге. На прилазу замку нас дочекује још статуа анђела, са обе стране велелепног каменог моста који преко реке спаја тврђаву са другим делом града. Држећи чврсто у рукама крстове и мачеве, анђели славе победу над опаком болешћу. Анђели- ратници у нама младим и бунтовним душама буди победнички дух, због чега упијамо речи водича. Пролазници загледају посебно сваку статуу и фотографишу се поред њих. Један просед човек чупа траву обавијену око тешке гвоздене ограде моста. Неуморни водичи, укључујући и нашег, уживљено описују историју овог архитектонског феномена. Не само њен изглед, одушевљење у очиима нас младих посетилаца употпуњује достојанствену слику ове грађевине.

Ништа мање интересантна знаменитост јесте шпански трг, или како би Италијани рекли „Piazza di Spagna“. Тамо смо имали прилику да видимо прави рај. Нисмо зажалили што смо потрошили 11 евра за превоз метроом на линији А. То иначе у Риму није јефтино, али постоје блок карте, које важе 3 дана и могу се користити у било којој врсти градског превоза. Најпогодније су за туристе, ако изоставимо намргођене раднице на трафикама. Намрштено одговарају на додатна питања, а ако притом као ми, не разумете италијански бар мало, нервозно лупкају оловком о пулт или снажно гестикулирају рукама, као да ће нам тако бити јаснија употреба карте.

На шпанском тргу смо угледали фонтану della Barcaccia у облику чамца, стару пет векова, која се налази у самом центру истог; затим посетиоце који јој прилазе спуштајући се низ дуга степеништа која је окружују са свих страна, као и несташну децу која покушавају да уђу у њу. Ручицама затварају „уста“ лицима извајаним на њој из којих тече вода, а онда их опонашају. Пуће мала уста и развлаче косу не би ли подсетила на сунчеве зраке, како то изгледа и на самој фонтани.

Поред њих на овом месту наилазимо на малу цркву Тринта деи Монти која, уствари, са врха брда помало надмено гледа у нас. Покушавам да јој узвратим истим погледом. Стоји ту мирно и поносно, као да је свесна своје популарности међу туристима, али и житељима овог града.

Симбол вечног града јесте Форум Романум – центар импeријалног Рима. Из далека ове грађевине изгледају као да се једва држе на својим темељима и да ће се сваког часа срушити, међутим када смо се нашли међу њима примећујемо да призор поприма другачији изглед. Његове цркве и храмови нас враћају у прошлост и стари Рим, иако нисмо живели у то време осећамо се као да знамо како је све изгледало. Дрвеће уноси живост у сиве зидине древног града. Ту су се углавном одржавале политичке манифестације тог доба. За љубитеље историје и културе ово место је право уживање. Туристички водич Ђорђе Барудјија, не много старији од нас, страствено и младалачки одговора на свако наше питање, али сам изглед грађевина нам говори о прошлости овог града више него било ког одговора.

Испред Колосеума је очекивано велика гужва. Узбуђени посетиоци купују своје улазнице, фотографишу пријатеље испред њега или се једноставно диве гледајући у висину три реда нанизаних прозора који крију величанствен призор. Ако га приликом посете не обиђете, сматрајте да нисте ни били у Риму. Не видети једно од 7 светских чуда, велелепни амфитеатар у коме су се гладијатори борили против лавова је недопустиво. Са висине се види велико и тамно подземље Колосеума, а нама радозналим душама било је неизмерно жао јер није био укључен унутрашњи обилазак. Гледамо оне срећније од нас који долазе у великим групама, опремљени различитим камерама и фотоапаратима, трајно бележећи утиске са овог места. Слика моћних зидина дубоко се урезује и у памћење. Ако сте као и већина нас, гледали филм „Гладијатор“, осетићете благу језу при уласку у њега; ако нисте гледали, опет ћете је осетити. Сама чињеница шта се овде догађало и изглед високих зидина изазивају неку врсту страхопоштовања.

Љубазни Италијани су нам радо помагали када нисмо могли да се снађемо и поносно су нам показали знаменитости које обележавају њихову културу. Диче се својом домовином на ненамтељив начин. Једноставно показују љубав према овом граду, предлажући нам узбуђено шта бисмо још могли да посетитмо, где да одемо на ручак, у којој продавници да купимо сувенире и где да изађемо увече. Њихова пријатна и насмејана лица зову нас да дођемо поново, да је могуће, већ следећег викенда.

Настављамо даље ка фонтану ди Треви, чувеној фонтану жеља. Локалци су нам рекли да ако убацимо три новчића можемо замислити три жеље. Прва жеља је резервисана за здравље свих људи, друга је нека наша жеља, а трећа је универзална: да се поново вратимо у Рим. Многима је звучало невероватно и као легенда, али ако обавите поступак како треба и верујете испуниће се, ако не наљутићете Нептуна, бога мора, чија статуа на фонтани као да гледа сваки убачен новчић и памти жеље. На прилазима ка њој десетине трговаца излажу скулптуре у облику фонтане. Један младић продаје букете цвећа које сам аранжира ту на улици.

За нас гурмане, Италија је право место за ужитак. У Риму смо имали прилику да пробамо најукуснија традиционална јела. Укус остаје у устима и после јела, као успомена на оброк за душу и остала чула. Јак мирис зачина мамио нас је да пробамо најразличитије пице, шпагете и јела од морских плодова, а неки од нас су претерали па је било оних којима је било мука.
Овај град једноставно не жели и не дозвољава да одемо разочарани не престајући да нас изнова изненађује са сваким кутком својом лепотом. Увек се нешто дешава, град просто живи. Где год се окренемо угледамо бар једну ствар која нам приблачи пажњу. Не мора то бити знаменитост позната целом свету. То може бити дрвеће у облику кишобрана, густ саобраћај на улицама Рима и Италијани за које је брза вожња и непоштовање прописа једна занимљива игра, слатко Италијанче са типичном дечачком италијанском лепотом – локницама и зеленим окицама и још много тога.

Надамо се да ће се легенда испунити и да ћемо се вечно враћати у вечни Рим.