Ulazim u prostoriju ispunjenu prigušenim svetlom. Jedino mi upaljene svećice na podu pomažu da vidim put do svoje prostirke. Brzo skidam svoj ranac. Sedam u položaj lotosa. Udah. Izdah. Ommm….
Za početak moram da razbijem predrasudu da je joga samo za starije, kao i to da je rezervisana samo za one koji žive na Tibetu i svoj život posvećuju njoj. Kroz svoje relativno kratko iskustvo pohađanja joge, mogu reći da sam pozitivno iznenađena brojem mladih koji su svesni benefita koje joga sa sobom nosi i koji su joj pružili dobrodošlicu u svoj život.
Za razliku od mnogih sportova, joga nije takmičarska disciplina. Takmičimo se jedino sami sa sobom ispitujući granice svog tela i duha. U jogi se telo tretira kao naš hram. Zato je i naglasak discipline, ne na rezultatima, već na samom procesu u kome ostvarujemo svesnu vezu sa svojim telom, duhom i umom.
Interesantno je to da čak tri miliona ljudi u Nemačkoj praktikuje jogu. Takođe, jedino joga može da ukloni i masnoću koja se gomila između unutrašnjih organa.
Mnogi profesionalni sportisti koriste ovu veštinu za postizanje vrhunskih rezultata na terenu. Umetnici se njome bave. Čak je deo rutine mnogih ekstremnih sportista koji je praktikuju kako bi doveli svoje telo u balans i izbacili suvišni adrenalin.
Kao zdravstvena preventiva, ali i kao lek, joga je prihvaćena u zvaničnoj medicini mnogih zemalja. Dok u Indiji većina stanovništva koristi mudre (određene položaje prstiju za koje se veruje da imaju blagotvorno dejstvo) umesto lekova.
Postoje razne vrste joge, ali je suština ista. Joga tretira čoveka kao celinu. Telo, duh i um vraća u prirodni balans i prirodno zajedništvo. Pomaže nam da dosegnemo stanje više svesnosti. Koliko god ovo zvučalo strano i kao da je rezervisano samo za neke vrhunske mudrace, više stanje svesnosti, kao i bolje poznavanje sebe, zapravo, može biti od koristi svakom čoveku da u svakodnevnim situacijama bude stabilniji, da se bolje snalazi kada je suočen sa izazovima, lakše prihvati sve prepreke, brže ustane nakon pada, zna šta želi i lakše to ostvaruje. Koliko god mislili da se veštine koje su nam potrebne nalaze spolja, ključ je u nama. Joga može biti od i te kakve pomoći za pronalaženje tog ključa.
Licencirani instruktor joge Andrej Jovanović poručuje da je metod joge upravo traženje sopstvenih granica, a ne puko rađenje vežbi. „Moramo da eliminišemo agresivnost da se ne bismo povredili. Čovek se posmatra kao celina. Da bi telo bilo zdravo, mora i duh da bude zdrav, kao i obratno. Otkrivaju se lične mogućnosti, telesne, mentalne, u smislu koncentracije, u smislu efikasnosti“, poručuje instruktor.
Joga nije nešto što se završava nakon časa. Joga nas prati i joga nas menja kako fizički, tako i mentalno i duhovno. Ona ostaje kao trajni zapis u našem telu i duhu. „Ako te ne prati i van časa, onda se to svodi na fizičku vežbu i tada bismo jogu mogli da poistovetimo sa gimnastikom“, kaže nam instruktor Jovanović. „Joga menja način na koji se ophodimo prema sebi i prema drugima svakodnevno. Kada vidimo da se ove dve stvari menjaju na bolje, tada znamo da je joga sa nama i nakon završetka časa. Ona nam daje izvesnu čistoću i snagu, pomaže nam da se lakše fokusiramo“, dodaje Jovanović.
Licencirana instruktorka joge Violeta Milovanović naglašava da se često zaboravlja da su jogini znali i sasvim sigurno verovali još pre nekoliko hiljada godina u ono što moderna nauka danas uspeva da dokaže.
Ova drevna disciplina, koja je nastala još u Indiji u trećem milenijumu pre nove ere, danas je predmet i naučnog izučavanja. Međunarodno društvo za naučna i interdisciplinarna istraživanja u oblasti joge bavi se rasvetljavanjem fenomena blagotvornog dejstva praktikovanja ove veštine na razvoj inteligencije, svesnosti, uspeha, kreativnosti i poboljšanje zdravlja.
Izuzetno je bitno da unosimo dovoljno kiseonika u svoj organizam. Joga nas uči pravilnom disanju. „U toku jednog sata bavljenja jogom u svoj organizam unesemo kiseonika koliko inače unesemo za 24 časa“, kaže instruktorka Milovanović. Putem svesnog disanja mi upravljamo pranom, koja u hinduističkoj filozofiji predstavlja kosmičku životnu energiju.
Za sve koji se bave mentalnim radom može biti korisna jer pravilno disanje podstiče bolji protok krvi kroz mozak, samim tim jača koncentraciju i poboljšava memoriju. Ono što je za studente, možda, najznačajnije je da kroz stabilnost koju steknu praktikovanjem joge mnogo lakše savladavaju tremu.
„Vežbe disanja umiruju nervni sistem i povećavaju njegove kapacitete. Ako je nervni sistem rasejan na sva čula, fokus je izuzetno slab. Vežbama disanja učimo da fokusiramo pažnju na jedno mesto. Kada umirimo nervni sistem i zanemarimo čulne inpute koji nam nisu bitni u datom momentu, naš fokus je umnogostručen“, savetuje instruktor Jovanović.
Joga je pogodna za sve koji su spremni da ulože vreme i disciplinu da održavaju sebe, bez obzira na godine, a to je investicija koja se uvek vrati.
Joga za čoveka može da bude ono što on sam odabere. Ona mu može pomoći da bude više fokusiran ili opušten, manje umoran i poletan. Ona može ojačati čovekovu snagu volje, poboljšati emocionalnu ravnotežu, učiniti čoveka odlučnijim ili postati njegov stil života.
Последњи радови
Интервју недеље21. јун 2018.Milan Marić: „Živimo u zemlji u kojoj moramo mnogo toga da menjamo“
Интервју недеље21. јун 2018.Intervju sa Nedom Todorović: „Neostvarivi ciljevi ne postoje“
Студентски радови21. јун 2018.Zašto je dobro praktikovati jogu?
Студентски радови21. јун 2018.ZDRAVLJE SE NE KRIJE U PILULI, VEĆ U SVAKODNEVNOJ FIZIČKOJ AKTIVNOSTI