Велики број абортуса у Србији
Београд, 20. мај
До деветнаестог века абортус у Европи је био пракса коју су жене вршиле на своју руку, саме на себи, или како би помогле некој другој. У то време, нико није стварао буку око ове процедуре, која се сматрала нормалним делом живота, а чак није ни постојала свест о томе да је недозвољена интервенција. Сам абортус није сматран проблематичним и жене нису осећале кривицу јер често нису разумеле да је илегалан.
Већ током 1929. постојао је закон који се на неки начин бавио абортусом- дозвољавао га је само из медицинских разлога. А затим 1977. године абортус је дозвољен у Србији. Упркос напорима да се то право оспори, абортус је легалан до 10. недеље трудноће, а после тог периода- формира се комисија коју чине два лекара и социјални радник.
Током истраживања открила сам да највећи број абортуса врше малолетнице и жене које су силоване. Тачни подаци колико абортуса је извршено током једне године у Србији није могуће пронаћи, али се нагађа да је негде око 25.000, што је поражавајуће.
Због недовољне едукације о сексуалним односима девојке прерано и са премало знања о заштити ступају у односе, а најчешће са партнерима који исто тако мало знају о томе. Сматрам да су колико та деца крива, толико јесу и њихови родитељи али истом мером и професори у школама, који немају наставу о томе. Када је реч о завршетку трудноће зачете силовањем жене, наравно да и ту постоје решења. Ако дете није настало из љубави или је у најгорем случају последица инцеста, и мајка никако не жели да задржи то дете, онда увек постоји опција да се дете преда на усвајање. Постоје и абортуси настали због лоше финансијске ситуације у породици, што такође није оправдање јер постоје разна решења и помоћ од стране државе.
Наравно, увек постоје две стране када је у питању заузимање става на ову тему. Једна страна сматра да су абортуси неприхватљиви, али са друге стране постоје жене које кажу да је то њихова одлука и да држава нити било ко други, не треба да утиче на то.
Тачно је да постоји много решења и начина да се до нежељене трудноће дође, као и да се сам абортус спречи, али на томе треба да раде родитељи, професори, па на крају и сама држава. Не треба кривити ни оне жене које се одлуче на такав корак, али их треба саветовати и пружити им помоћ и разумевање.
Тамара Михајловић
