Трбухом за духом

У једном од блокова на Новом Београду налази се помало скривени кулинарски атеље Ненада Гладића свима познатијег као Лепи Брка.

,,Надимак сам добио сасвим случајно,  дао ми га је човек са којим сам радио. Покушао је да ме дозове и пошто није могао да се сети мог имена ословио ме је са ,,Лепи Брко“, то су чули моји другови и тако је до данас остало. То ми је касније постао и заштитни знак.“ објашњава Ненад,  док помало изгубљено тражи своје наочаре.

             На самом улазу у малу просторију налазе се велика црна лимена врата, а унутра помало неочекивано замрачен простор који одише неком романтиком, док се у позадини чује тиха џез музика.

,,Волим да слушам музику док кувам, то ме опушта. Слушам све до класичне музике, преко рока па све до техно музике. Избегавам домаћу забавну и фолк музику док кувам или путујем, иако понекад волим да се са пријатељима опустим у кафани уз тамбураше.“

            На полицама се налазе уредно поређани зачини из свих крајева света које је сакупљао на својим многобројним путовањима, папири са рецептима, окачени тигањи и наравно веза домаће сушене паприке која је неизбежни састојак у домаћој кухињи. Из његове приче сазнајемо да је садасњи атеље до недавно био његов кафић у који данас воли да угости своје пријатеље. Навикли смо да га видимо насмејаног, са препознатљивом брадом, такав је био и сада, мада и помало уморан од пута са којег је управо стигао. У сивој мајици и фармеркама седео је на високој барској столици и пио ирски чај са смеђим шећером за који тврди да је здравији од белог, али и са цигаретом у другој руци која се баш и не уклапа у ту причу о здравом животу.

,,Знам да не бих требао, али поред слаткиша ово ми је највећи порок“ почиње да се брани.

,,Још као мали  волео сам да идем са мајком у хотел ,,Палас“ у којем је радила као куварица и кришом једем колаче. Моји вршњаци су одлазили у вртић, а мени је некако кухиња била дража. Тамо сам и спремио своје прво јело, то је био пудинг који је ужасно испао. Са татом који је био познати конобар и који је у својој каријери служио чак и Тита на Бријонима, а то је велика част, учио сам и конобарске трикове, што ми је касније доста помогло. У време када сам ја одрастао била су мало чуднија времена и пожељно је било имати неки занат, мене су сви ти мириси који су допирали из кухиње омамили  и бежећи од факултета и учења које и нисам баш волео завршио сам у средњој угоститељској школи.“

Пут око света

            Када је завршио средњу школу бежећи од ратног стања, отишао је на интервју за посао за рад на крузеру. Прихватили су га и мада су се његови родитељи противили тој идеји одвраћајући га како је то тежак физички посао, његова жеља за путовањем и истраживањем различитих кухиња је ипак била јача и он је радећи прво као конобар, а касније и кувар провео шест година на прекоокеанском броду.

,,Отишао сам 1991.године као клинац, нисам ни знао шта ме чека. Врло брзо сам схвтио да су моји родитељи били у праву, то је тежак физички рад и то је потпуно другачија врста угоститељства. Путници су усмерени на брод и њима никада не сме бити досадно, па је самим тим њихова пажња углавном усмерена на храну и пиће. Од гостију сам добијао свакакве захтеве, сећам се да ми је једном једна госпођа тражила безкофеинску камилицу, а један господин несланог димљеног лососа“ сећа се кроз осмех уз благу носталгију.

            Временом се уморио од тих силних путовања и решио да се скраси кући и тада је од свог пријатеља и садашњег продуцента Синише Ђокића добио понуду да се опроба као кувар пред камерама.

,,Прихватио сам,  јер је то за мене био нов изазов. После краћег одмора који сам углавном проводио у свом кафићу у мени се јавила нова жеља за путовањем, а ова емисија је спојила две ствари које ја највише волим да кувам и путујем. Било ми је у почетку тешко да се навикнем да у исто време кувам и причам, помало одвлачи пажњу.“

            Радећи на броду и кувајући у емисији ,,Гастрономад“ пропутовао је више од 70 земаља и пробао најразличитију храну. Као најнеобичнију би издвојио ларве инсекта и хиљадугодишње јаје које је пробао на Тајланду и Кини.

,,Ларве немају некакав укус само су слане и хрскаве, а хиљадугодишње јаје се прави посебним процесом који нису хтели да ми открију. Када је готово има структуру као кувано јаје, беланце је прозирно, а зуманце црно и има мирис који подсећа на шталу. То је за мене било  нешто потпуно другачије, мада верујем да би за многе странце наше пихтије биле нешто необично. А бубе сам сасвим случајно први пут пробао у Нишу код чика Неше, кад год то некоме кажем, тешко ми поверују. Пробао сам их једном и ето не морам више“ наставља Гладић испијајући свој чај.

            Најлепши утисак на њега оставио је Израел због савршене комбинације различитих кухиња, зачина, мириса, музике, културе и високом квалитету намирница које су доступне током целе године. Ипак као неостварена жеља већ неколико година му је да посети Иран.

,,Људи се чуде када кажем Иран гледају ме као да сам пао са Марса. Иран пре свега због Персијске цивилизације која траје хиљадама година и многе кухиње вуку корене баш из иранске кухиње, а посебно медитеранска која ми је омиљена“ завршава познати кувар док  показује слике са својих путовања.

Породица

Иако у свом атељеу и пред камерама у емисији ,,Гастрономад“ која се емитује на РТС-у воли и радо кува, признаје да код куће највише времена у кухињи проводи његова супруга и да јој је зато доделио титулу Чорба Qуеен.

,,Код нас на столу увек мора да буде нешто чорбасто, иако ја највише волим да једем и пробам различите врсте сирева. Навадио сам сина да их једе, а уз мене је почео да воли и пиротске кобасице које сам недавно донео са пута. Биле су љуте и већ сам се спремао да ме супруга грди, али њему су се кобасице допале, изненадили смо се обоје.“ кроз смех објашњава помало зачуђен.

 Празнике воли да проводи са породицом и признаје да руску салату за коју тврди да нема везе са Русијом једе само за Нову годину када спреми његова мајка.

,,Због емисије имам често прилику да путујем по Србији и пробам различита јела. Сматрам да ми имамо мало искривљен поглед по питању наше традиционалне кухиње. Увек ће људи рећи да су то ћевапи, пљескавице, печење, сарме и остало, али када се вратимо у прошлост код нас се месо генерално није јело у толиким количинама јер га није било. Ја се увек питам коме је то баба имала да спрема јагњетину испод сача кад је већ то тако традиционално. Таква јела су се ретко јела и углавном за празнике, а остала исхрана се базирала на јефтинијим намирницама.“

Књига рецепата и емисија ,,Гастрономад“

 Ненад Гладић је пре осам година издао свој први кувар ,,Гастрономад “ за који каже да је намењен онима који воле да путују и успут омасте брк. Недавно је изашло четврто издање прве књиге, а он већ најављује да ће ускоро изаћи и други део истоимене књиге.

,,Планирам већ две године да издам наставак свог кувара и већ је скоро готов, мада фале ту још неки делови. Мало сам се у последње време улењио, али крчка се она и даље“ кроз шалу наставља листајући самоуверено своју прву књигу.

Тренутно се емитује осма сезона емисије ,,Гастрономад“, а он већ увелико почиње са снимањем нове, наводећи да му је много лакше да снима емисије и путује него да пише.

,,Свакако да  ће у новој сезон. бити путовања по Србији а што се иностранства тиче постоје неки планови али отом потом јер све што сам увек планирао то некако пропадне.“