Студентски радови

Савремени лекови на кашичицу ХИВ позитивним особама

26. јануар 2019.
Марија Милутиновић

У Србији се медикаменти за овај вирус због недостатка средстава за нове тестове преписују на основу симптома користећи неке који се не примењују дуже време ни у једној другој држави, па је животни век пацијената код нас краћи и са више негативних ефеката у односу на делове у којима се преписују они новијег датума.

Весна, шездесетогодишњакиња из Београда која као и све њене вршњакиње ради, брине о породици, чува унуке, међутим оно што је издваја од већине осталих жена је то што она већ 32 године живи са ХИВ-ом. Када је сазнала да је позитивна тада се о ХИВ-у у Југославији мало знало, тако да тада са својих 27 година није ни знала шта јој се дешава.

-Ја сам постала ХИВ позитивна као интравенозни корисник дрога. За своје стање никога нисам кривила јер када се несавесно понашате свесни сте да нешто може да вам се деси, а мени се управо то десило.

Разлика измежу ХИВ-а и сиде је у томе што особа која има ХИВ инфекцију и инфицирана је ХИВ-ом, може годинама да нема никакве симптоме болести, најчешће се осећа сасвим добро, а с обзиром да може годинама бити без икаквих знакова обољења. Клинички симптоми се јављају у просеку тек после неколико година од инфекције (најчешће 7 до 10, па и више година) и тек када се појаве клиничке манифестације, када крене клиничка слика болести, кажемо да је особа оболела од АИДС-а, или сиде.

Терапија се у Србији први пут појавила 1997. године и то само два лека, тако да је она скоро 13 година живела без терапије и у том периоду родила ћерку која и сада не зна да јој мајка има ХИВ.

Данас је ситуација другачија јер су се у међувремену поред та два лека појавили и нови,  па доктори на инфективној клиници данас располажу са 15 различитих лекова.

Проблем са овим лековима је што они, иако делују на пацијенте и помажу им у борби са вирусом, он на њих оставља и нежељене ефекте. Увођењем савременијих и набавком тестова за резистенцију на терапију квалитет живота код многих пацијената био би на вишем нивоу. Начелник одељења за ХИВ и АИДС на инфективној клиници у Београду проф.др Ђорђе Јевтовић објашњава да је антивирусна терапија комбинација неколико лекова истовремено и да су сви они доступни о трошку РФЗО-а, али проблем је што они нису и најмодернији

-Све су комбинације ефикасне у одржавању нивоа вируса, али неке од тих ,,застрелих“ комбинација имају и значајна нежељена дејства, због чега су и напуштене у богатим земљама, а корсите се још увек у земљама Трећег света, каже доктор Јевтовић.

Веома је важно разликовати нежељена дејства лекова од симптома болести јер се симптоми лече на другачији начин. Нежељени ефекти на ове лекове су мучнина, бол у стомаку, несвестице, тахикардија, температура због чега се одређени пацијенти одлучују да одустану од терапије, али они нису већина каже професор Јевтовић.

Ђурица Станков, активиста ,,АС центра“ већ 13 година има ХИВ, редовно користи терапију, али у последње време има одређене здравствене проблеме за које каже да су изазване управо терапијом

-Људи с обзиром на то да ову терпију морају да пију читавог живота, после више година узимања терапије постепено почњу да се разбољевају од тих лекова, а не од ХИВ-а и та терапија је заиста штетна и напада виталне органе. Ја већ три године имам проблем са полинеоропатијом. Читав део леве руке просто као да је друга држава, осећам као да нон стоп мрави мрве нешто, као да није мој део тела, каже Станков.

Невена за разлику од њега поред ХИВ-а болује и од хепатитиса Ц тако да јој је једном приликом докторка баш  из тих разлога преписала лекове од којих је њој позлило и сматра да с обзиром да вирус на сваког другачије делује већи избор лекова, али и доступност тестова на резистенцију који би свакоме одмах показао који му лек највише одговара  уштедели и новац јер се не би трошио на лекове који пацијенту не одговарају. Надлежност

Др Драгана Вујичић, помоћник министра у сектору за лекове и медицинска средства каже да је поступак стављања лекова на листу који се издвајају на терет средстава обавезног здравственог осигурања у надлежности Републичког фонда за здравствено осигурање.

Са друге стране епидемиолог др Вера Јоковић-Костић каже да се одлуке о лековима доносе на нивоу Министарства здравља, док се Институт за јавно здравље бави наџором над оболевањем и умирањем од ХИВ-а и АИДС-а.

Осим у Београду, инфективне клинике у Србији налазе се и у Нишу, Крагујевцу и Новом Саду. Њима су по мишљењу Рајка Грестића председника удружења ,,Црвена линија“ из Новог Сада поред савременије терапије потребна и модернија опрема, а у земљама бивше Југославије ситуација је углавном слична

-Што се тиче окружења земље које су у ЕУ имају савремеију терпију, док су неке на нашем нивоу, а неке заостају и за Србијом. Полако али сигурно се уводе неки нови, бар за нас нови лекови, а надамо се да ће држава заправо Фонд одобрити и новије лекове који се користе и у Европи. Он их за сад полако уводи на кашичицу, објашњава Грестић.

Са друге стране оно што највише погађа наше грађане према мишљењу Ђурице Станкова је то што се у Хрватској која је пре двадесетак година била иста држава са нашом већ дуже време користе модернији лекови

– Оно што наше људе забрињава је то што знају да на само 150 километара од Београда постоји много боља терапија, а  не могу да је користе јер нису држављани те земље.

У Србији тренутно према подацима Института за јавно здравље живи око 3.200 особа заражених ХИВ-ом. Ако се болест открије на време и одмах крене са терапијом шанса за нормалан живот без компликација је врло могућ. Терапија за коју поред пацијената и надлежни лекари сматрају застарелом даје одређене резултате што је надлежним институцијама сасвим довољно и не баве се превише овим проблемом.

Увођењем модерније терапије овим пацијентима који су поред институција одбачени и од друштва држава би пружила и квалитетнији и дужи живот са много мање негативних ефеката какав воде грађани економски стабилнијих земаља. Успешност лечења била би на вишем нивоу, а вероватноћа преживљавања дужег од 30 година уз редовно узимање терапије била би виша од 80 одсто сматрају стручњаци. Процене указују да би појавом нових генерација терапије у будућности животни век људи који живе са ХИВ-ом био приближно исти ономе код људи који тај за сада још увек неизлечив вирус немају у свом организму.