Шведски стандард

Аутор: Иван Симоновић

Секунде се одбројавају, сат откуцава – поноћ је. У првим минутима нове године гледамо да загрлимо најближе и пожелимо им све најбоље у години пред нама. Брже се живи него пре 10, 15 година. Празнична еуфорија, упркос томе што је град често окићен још у октобру, краће траје. После Нове године, брзо нам стиже Божић и еуфорија престаје, пошто Нову годину по јулијанском календару слави само ко има срећу да сутрадан не ради. Многе је раздвојила и пандемија.

Млађи чланови породице су избегавали да славе са старијим укућанима како их не би довели у ризик од заразе. Делује ми да нас више ништа не може ефикасно окупити, па чак ни традиције које су се годинама одржавале.

Швеђани су ипак успели да превазиђу стари појам божићног огњишта и да га модернизују. Сваке Бадње вечери милиони Швеђана се више од 60 година у 15 часова окупљају пред телевизором и гледају како им Паја Патак са својим пријатељима честита Божић. Пре тога су се послужили божићном печеницом, а срећан Божић им је пожелео и специјални божићни водитељ који, како објашњавају из Шведске телевизије, помаже онима који живе сами да се макар на Божић не осећају усамљено.

Недостаје нам традиција и нешто што колективно, са узбуђењем чекамо. Заједничко искуство којег се, из године у годину, од празника до празника, присећа и радује му се цела нација.
Можда немамо шведски привредни стандард, али бисмо лако могли да прихватимо шведски стандард када је реч о празницима.