Сигурно сте се барем у неком периоду запитали зашто све више људи почиње да прикупља пластичне чепове, да ли је рециклажа постала актуелна или је само реч о необичном хобију. За све оне који не знају, акција Чеп за хендикеп, покренута је пре 5 година са једним задатком, да се рециклажом сакупљених чепова и новцем који се притом добије обезбеђују ортопедска помагала за оне грађане којима су најпотребније. Зоран Мартинов, оснивач ове акције, поделио је са нама како је дошао на ту идеју.
„Ја живим у геронтолошком центру у Зрењанину, то је дом за стара лица и тамо постоје пар корисника чија деца живе и раде у иностранству. Један од тих момака живи у Словенији а Словенија је после Турске, друга земља у Европи која је ту причу развила. И ми смо тако скупљали за тог момка и он је носио у Словенију и онда ми је наравно дошла идеја зашто ми не би за нас скупљали. И то је почело тако стидљиво, сваки дан се прошетам до града, па обиђем четири, пет, продавница па их замолим да ми оставе неки чеп и онда је то лагано кренуло својим током да се шири. Прве године смо сакупили око 300кг, што је ужасно мало. Онда сам убацио удружење параплегичара Баната у ту причу, и ми смо наставили као неформална група Чеп за хендикеп. 2014 смо се регистровали као удружење и ево као удружење постојимо већ скоро четири године“.
Остварили сте пуно тога, 920 установа и 430 компанија је укључено у вашу акцију, обезбедили сте више од 50 помагала, укључено је преко пола милиона људи.. да ли сте очекивали такав успех?
Па нисам, ја увек полазим од тога да верујем у оно што радим али само упорност ми је доказала да могу неку ствар да подигнем на такав ниво на који је данас дошла, тако да не могу да кажем да сам на почетку сто посто веровао али од малена ми је велика жеља била да урадим нешто о чему ће се причати.
Данас постоји много хуманитарних акција али људи више нису сигурни коме да верују и коме дају новац. Код вас је све транспарентно и све се види на сајту, са све сликама уручених помагала и извештаје о чеповима и комплетне уговоре. Да ли је ваш успех у томе што су људи осетели да је акција чиста и исправна и што сте стекли поверење код људи?
Људи су засићени разним акцијама, ми инсистирамо да не стајемо на пољу транспарентности и то ћемо да проширимо и појачамо. Од скоро смо увели и лекарску комисију која ће одрећивати листу за доделу према приоритетима, а на основу захтева који нам пристижу свакодневно. Планирамо на нашој фејзбук страници или на сајту, видећемо како је технички изводљиво, направимо једну апликацију стакленог базена, који ће се свакодневно пунити чеповима за неку особу и онда ћемо људима подносити извештај једном недељно за кога је колико сакупљено и колико фали. На тај начин би додатно мотивисали људе када би све јасно видели шта смо урадили и коме смо помогли. Како временом растемо тако све теже и теже контролишемо тај вид кретања чепова али такође и ширимо тим људи који воде евиденцију о томе, волонтерска мрежа се шири. Ја сам једном предложио књиговођи да скенирамо и изводе из банака и качимо и она ми је рекла да нисам нормалан, да то ни држава не ради, такву транспарентност нико нема. Али од мирног сна нема ништа лепше и осећаја да си неком помогао.
Дошли сте до закључка да ако би свако домаћинство оставило по један чеп да би то довело до тога да се свакога дана по једно ортопедско помагало набави, колико је је то оствариво?
Јесте, ми смо по неким анализама које смо правили још увек испод 50% људи који знају за кампању, у смислу укључености. Значи негде су начули али се нису укључили, додатно га треба мотивисати. Тачно је да кад би у нашој држави од седам милиона становника један чеп дневно из сваког домаћинства био довољан за једно ортопедско помагало дневно. Трошкови су нам у претходних пар година одузимали преко 70% али како време пролази, све више се трговинских ланаца укључује, курирске службе, трошкови се смањују па смо ту негде на 50:50. Набавили смо и свој комб, што ће нам много олакшати посао и смањивати листе чекања.
Што се рециклаже тиче ви сте једини од пионира на том пољу које је поприлично неурећено и свест о томе је јако ниска. Како подићи свест људи о тој теми и одакле почети?
Нама је поред хуманитарног циља, још једна ствар битна, кроз едукацију, посете вртићима, школама и пре свега нижим разредима, деци кроз практичне примере покажемо шта све постижу ако рецимо скупљају чепове. Упознајемо их са особама са инвалидитетом, упознајемо их са њиховим начином живота и деца су пуна питања и осећају искрену емпатију али им из то говоримо и о рециклажи. Тако да спајамо лепо и корисно, спајамо тај едукативни моменат и учимо најмлађе генерације о значају помагања другима и истовремено рециклирању. Проблем треба решавати из корена, тако да са овим проблемом, који је евидентан у нашем систему, који се тиче рециклаже и чувања животне средине учиш децу па онда они подстичи своје старије на то исто. Деца су нам иницијална каписла и они нам највише помажу.
Ви нисте имали ни мало лак живот и имали сте право да тражите и задржите сво сажаљење и пажњу за себе а ипак сте се одлучили да помажете другима и поред тога што је помоћ и вама била и те како неопходна. Одакле црпите сву ту енергију?
Ја сам одрастао без родитеља и мој живот не могу да кажем да је био јако тежак, јер има и горих, али сваки тежак сегмент живота сам решавао одмах са паролом немој га одгађати, јер живот је кратак а ти си на његовој траци. Само да се гура, онако како се ти поставиш у животу тако ће ти се ствари и дешавати. Ја сам тако васпитан. Четрнаест операција је иза мене, али има много тежих случајева, е ти случајеви су мој задатак. Да они сви добију, али не од мене, ја сам само једна карика у низу људи, оно што им је потребно да лакше живе. Нема времена за губљење, волим живот, волим људе, волим енергију и не знам сам одакле ми. И ја имам лош дан као и сви други људи. Али најлепше је када увече легнеш и знаш да си нешто тај дан урадио корисно. Спавао сам данас, добро одморио сам се али следећи дан не спавам већ урадим дупло више.
Будући планови акције?
Сергеј Бупке је сваког дана прескакао по један сантиметар, па тако и ми, нећемо себи да задајемо превелике циљеве. Наша жеља је да будемо испред сваког времена, испред сваке несреће, испред сваке лоше ствари која се деси а која има што индиректне што директне везе са нашом кампањом. Да ту листу чекања сведемо на минимум. Рецимо за 2016. годину однос захтева и реализација нема је преко 90% али како растемо захтева је све више и више, рецимо данас смо добили захтев од човека да му купимо кола а недавно и од некога да му обновимо кућу. Ми смо лимитирали ортопедска помагала до 300е, јер до те цифре може реално да се пронађе свако ортопедско помагало, осим неких који се тичу трансфера. Небо је граница а после тога се одржаваш или тонеш, али ка небу треба што спорије ходати јер кад стигнеш до врха нема даље, сваки погрешан корак те спушта неколико степеника доле
Последњи радови
Студентски радови24. јун 2018.Свако домаћинство по један чеп дневно – сваког дана једно ново помагало
Студентски радови24. јун 2018.Власт би била задовољна кад би се саопштавале само лепе вести ПР службе
Интервју недеље12. мај 2017.Такмичим се само са собом
Интервју недеље26. април 2017.Блогом против предрасуда