Студентски радови

„Певај! Певај за мене!“

24. јун 2018.
Нина Чолић

 Док су се књиге вековима уназад писале и проналазиле своје место у нечијим кућама и на нечијим полицама, Гастон Леру је свој новинарски задатак претворио у роман који је кроз век и (скоро) деценију прошао различите метаморфозе, од немог хорор филма до мјузикла на даскама Вест Енда и Бродвеја. Након бројних светских адаптација, у октобру 2017. године ружа је пала, а поред ње и препознатљива бела маска. Све то одиграло се на даскама позоришта на Теразијама.

 

Незахвално је говорити о самом мјузиклу, који је погледало преко 140 милиона људи широм света, без увида у причу која се налази иза настанка истоименог романа. Иако са првобитном жељом да постане адвокат, услед коцкарских дугова Гастон Леру почиње да се бави новинарством, вероватно не слутећи да ће због једне приче о Париској опери, сасвим заслужено, понети титулу класика заједно са именима као што су Михаил Булгаков, Умберто Еко или Лав Толстој. Као позоришни критичар и неко ко је био добро познат у уметничким круговима целе Француске, исказује своје интересовање за истинитост постојања фантома што се трудио да не истиче у први план, будући да су тек након његове смрти пронађени записи који сведоче о његовом детаљном истраживању овог, за неке, феномена. Изворно објављен као прича у наставцима, коначно своју, данас познату, форму романа „Фантом из опере“ добија 1910. године.

Радња романа већ на почетку читаоца уводи у свет балета, певања и постојања мистериозног Фантома који комуницира путем писама. У ноћи великог тријумфа младе шведске певачице Кристин Дае отпочиње фатална љубав Фантома према Кристин, а пре свега према њеном певању. Цео роман је саткан од подтема које су у већем или мањем обиму разрађене кроз понашања и односе међу ликовима. Хорор филм из 1925. године и мјузикл Ендру Лојд Вебера из 1986. године су неминовно допринели популаризацији Леруовог романа те је овај комад преведен на преко 15 светских језика у 35 земаља.

Коначно, 2017. године и Србија успева да се упише на списак земаља које су урадиле адаптацију „Фантома из опере“ и то у режији Југа Радивојевића, а на даскама Позоришта на Теразијама. Филмски и позоришни режисер Југ Радивојевић, поред овог мјузикла, своје умеће показао је и на још два пројекта у оквиру ове куће – мјузикли „Продуценти “и „Мамма Миа“. Будући да су главне улоге подељене између два глумца/ице није сасвим могуће у генералном смислу коментарисати глумачке способности, но засигурно на поставу у којој Никола Булатовић тумачки лик Фантома, а Мирјана Матић, по вокацији оперска певачица, улогу Кристин Дае неизводљиво је остати равнодушан. Фантома такође тумачи и Слободан Стефановић, Марта Хаџиманов у улози Кристин, а Славен Дошло и Иван Марковић као Раул. Неопходно је нагласити да екипу која је учестововала у реализацији овог пројекта чини преко 200 чланова. Поред глумаца ту су плесачи, оркестар као и сви они који свој посао обављају ван позорнице.

 

 

„Иако са првобитном жељом да постане адвокат, услед коцкарских дугова Гастон Леру почиње да се бави новинарством, вероватно не слутећи да ће због једне приче о Париској опери, сасвим заслужено, понети титулу класика заједно са именима као што су Михаил Булгаков, Умберто Еко или Лав Толстој.“
 
 
Осим што је овај пројекат са собом донео велики уметнички задатак глумачкој екипи, нимало не треба занемарити и певачки изазов који дословце свака од извођених нумера представља. Када се прави осврт на конзистентности мјузикла према роману, свакако се мора приметити да постоје разилажења и одступања од саме радње, но то није успело да нашкоди реализацији идеје и главних тачака романа.

Оно што представља велики успех јесу надмашена очекивања публике у погледу сценографије која је поставила сасвим нови задатак за сва остала позоришта. Бројна степеништа која као функцију имају да дочарају промену амбијента на позорници ограничених могућности за тако велики подухват су најмањи елемент изненађења. Препознатљив лустер са специјалним ефектима са самог почетка представе, чамац који се механички креће по сцени, али поврх свега мостови који дочаравају Фантомове одаје који се пред очима гледалаца трансформишу по потреби делови су сценографије које публика засигурно није очекивала. Да изненађење буде веће, као и искоришћеност простора, сцена у којој Фантом постаје свестан љубави између Кристин и Раула одвија се баш на неким од највиших делова сценографије, као што су мостови који креирају Фантомову јазбину испод саме Опере. Под диригентском палицом Весне Шоуц изведени су једни од најпознатијих тактова са оргуљама који су постали симбол човека са белом маском на пола лица и црвеним цветом.

„Фантом из опере“ је кроз своје стране успео да изнесе теме од љубави, зависти, злочина и фантастике, али пре свега симбол љубави према музици. Оно што је Александар Денић у овом комаду урадио са сценографијом вероватно ће дужи временски период представљати стандард ком свако позориште у Србији, па чак и у региону, треба да тежи у складу са својим могућностима. Остаје само да се каже следеће: „Фантом из опере је ту, у твом уму.“