Вести из несвести

СНУКЕР КАО СТИЛ ЖИВОТА

7. децембар 2014.
Klara Pelhe

Знате ли шта је снукер? Још је Никола Тесла  за овај спорт који је део породице билијарских игара говорио да је то најсуптилнија игра перфекције и логичности, саткана од шаховске комбинаторике, закона физике и изванредне повезаности човечјег ума и телесне моторике. Тесла свакако није био први који се занимао за игру са шареним куглама. Индијски богаташи су из чисте досаде, још у давном 19. веку почели да котрљају лоптице од једног до другог краја стола, а та њихова занимација се сматра претечом снукера. Већина људи чак и данас меша овај спорт са билијаром, иако су правила у снукеру и билијару скоро потпуно различита.

Снукер је тежа игра, захтева прецизност и концентрацију као и више размишљања о сваком потезу. Он се игра на већем столу, са петнаест црвених, шест шарених и једном белом куглом. Кугле носе различит број поена: црвене по један поен, а шарене од два до седам, а после сваке убачене црвене кугле убацује се једна од шарених. Након што су убачене све црвене кугле, убацују се само шарене по одређеном редоследу, најпре жута па зелена, затим браон, плава, розе и на крају црна. У сваком мечу постоји одређени број фрејмова односно партија који играч треба да освоји како би победио. Оно по чему је овај спорт специфичан је одбрамбена игра, такозвано снукеровање по коме је и добио име. Циљ овог потеза је да се бела кугла сакрије на позицију из које противник не може да погоди циљну куглу- црвену или шарену.

Снукер је најпопуларнији у Великој Британији, али последњих година постаје све заступљенији и у Србији. Захваљујући телевизијском каналу Еуроспорт, који већ дуго преноси све највеће снукер турнире, људи код нас су добили прилику да се упознају са овим спортом, његовим правилима и најбољим играчима. Ипак, иако се снукер годинама прати, до скоро није постајало место на коме би он могао да се рекреативно игра или професионално тренира. Прво место које се код нас отворило искључиво ради играња и обучавања снукера је Снукер клуб Београд и он постоји од 2012. године. „Ја сам рођен у Лондону и већи део живота сам провео тамо, а када сам се са женом и децом преселио у Београд, понео сам са собом штап, али нисам имао где да играм. То ми је било веома чудно јер све друге земље имају завидну историју играња снукера као и снукер асоцијације, па ме је изненадило да Србије све ово нема”, каже Александер Кузманчевић, власник клуба, на питање како је дошао на идеју да оснује прво озбиљно место овог типа. Снукер клуб је допринео већој популарности овог спорта, а активно ради и на томе да он добије заслужени статус. Код нас највећи проблем представља што Министарство спорта и омладине још увек није признало снукер  као засебну грану спорта. Да ова препрека не постоји, Србија би могла да организује европски професионални турнир на коме би учествовали најбољи светски играчи јер испуњава техничке услове за такав догађај. Челници Снукер клуба Београда као и други љубитељи овог спорта, последње две године активно раде на томе да се ова ситуација промени. Они су већ изнели све доказе који су потребни како би се неки спорт потврдио као аутономан и значајан пред Спортски савез Србије и тренутно се чекају наредни кораци. Александер Кузманчевић наглашава да је снукер на другом месту од свих спортова који се најбрже развијају у Србији и да ће из тог разлога ускоро бити и званично признат.

У међувремену, док се формална потврда чека, клуб не мирује. У њему се сваке друге недеље одржавају клупски турнири који су организовани по систему предности, односно на којима слабији играчи добијају одређене врсте олакшица када играју против јачих, како би се додатно мотивисали. „Србија заиста има шансе да направи прави професионални турнир, ми смо у контакту са водећим људима снукера и они су вољни да нам дају један такав турнир јер је и њима у интересу да се снукер задржи у Европи, зато што га последњих година Кина све више присваја”, наглашава Марко Митић, менаџер Снукер клуба. Овај клуб такође и обучава људе о основним правилима снукер игре, а већ прву обуку је прошло преко 200 људи. Највише учествују старији, а циљ клуба је да у наредним годинама оснује и омладинску школу коју би похађала деца, али и да привуку већи број жена које су заинтересоване за овај спорт. Према речима челника клуба, последњих месеци доста родитеља желида упише своју децу на часове снукера, јер су свесни да се она кроз овај спорт могу интелектуално развити и да би им то могло бити корисно без обзира да ли би се у будућности и даље бавили њим. Они такође истичу да је потребно непрестано радити на повећању популарности снукера јер још увек има оних који сматрају да је он веома сличан билијару па се разочарају и деморалишу  када схвате да се ова два спорта ипак значајно разликују.

Најбољи српски снукер играч је Саша Стојановић. Он је још као мали почео да прати овај спорт, али како дуго времена није постојало место на коме би се снукер играо, бавио се најпре билијаром. Чим је отворен Снукер клуб у потпуности се посветио снукеру и напустио је билијар. „Оно што ме највише привукло ка снукеру је најпре прецизност коју захтева, затим то неко клупско понашање, мир који се осећа кад се уђе у клуб, јер спортови овог типа морају да се тренирају у тишини. Код билијара је атмосфера другачија, сам простор се разликује, присутна је бука, а ја сам по природи мирнија особа па ми по свему више одговара стил снукера”, истиче Саша. Он је освојио више од половине турнира на којима је учествовао. На питање да ли сматра да би могао да се такмичи са најбољим играчима, одгвара да мисли да је можда мало касно за њега, јер снукер обично почиње да се тренира у најмлађим годинама, али да ипак верује да би једног дана могао да им парира. Оно што је најбитније за доброг снукер играча, пре мишљењу Саше, је пре свега много упорности и тренирања, значајан је и одређени природни таленат али и добра концентрација, прецизност, смиреност. Такође мисли да је и рад са психологом веома пожељан код овакаве игре, али да је свест код нас мало другачија па не би много њих ишло на овакву врсту саветовања. Један од Сашиних омиљених играча је Стивен Хендри који спада у највеће легенде снукера. Као мали је највише волео Рони О’Саливена, али сматра да је он поред тога што је одличан играч и шоумен и да због тога понекад има проблема у игри, док је Хендри увек играо смирено. 

Снукер се задњих година све више прати у Србији и све више људи је заинтересовано да се опроба у овој игри. Истина је да је много већи број оних који га гледа од оних који жели да га игра, али захваљујући томе што сада постоји место на коме он може да се увежбава, овај однос ће се сигурно ускоро променити. Снукер је заиста спорт коме вреди поклонити пажњу јер може много тога да донесе. Није ни чудо што се снукер  одувек сматрао за господски спорт који могу да играју и гледају само интелектуалци. Ако желите да видите брзу, динамичну игру снукер ће вас можда у почетку разочарати, али задржите се само још мало и видећете све његове чари, заљубићете се у сваки потез, у свако кретање кугли, у сву суптилност коју ова игра доноси. А када се то деси, више никада нећетe моћи да се одвојите од снукера. Једном одиграна партија снукера, и он ће постати ваш стил живота.