Интервју недеље

„Слобода медија није да забраниш неистомишљенике“

24. мај 2017.
Марија Вукићевић

Драгољуб Дража Петровић главни и одговорни уредник дневног листа Данас, колумниста Недељника и портала телевизије Н1. Сатиричар. Деведесетих година са редакцијом листа Борба одбија послушност режимском уредништву и прелази у новонасталу Нашу Борбу. Радио је и као новинар листова Глас јавности и Глас. Три године од 2006. до 2009. године радио је као колумниста дневног листа Курир, сам је више пута истакао да је у том листу увек имао слободу да пише хоће, али без обзира на то његови неистомишљеници у покушају да га увреде помињу како је радио за Курир.

Од деведесетих па све до данас, имао је и има критички однос према власти. Дан пред предизборну ћутњу скоро сви дневни листови били су „обучени“ у рекламу Српске напредне странке. Данас чији је главни уредник један је од листова који је није имао.

„То је жеља Александра Вучића да и на око униформише све дневне новине у Србији, мада су оне и овако и онако униформисане, још што су сад баш изгледале исто, овако некад имају мало различите наслове. Нама није нудио тај оглас, срећом, јер се бојим да би менаџмент размишњао да ипак те паре узме, али нама је на неки начин част, бар мени што нам није понудио тај оглас“, прокоментарисао је ту ситуацију Драгољуб Петровић.

И додао „Ми традиционално немамо добар однос са Вучићем и напредњацима, не само што нам нису дали тај оглас нама се у последње време дешава да јавна предузећа која су се оглашавала код нас, а Данас је најјефтинији и има најјефтинији огласни простор од дневних новина, па онда јавна предузећа оне обавезне огласе дају нама, да би уштедели, овде је тренд штедње и дешава се да нам јавна предузећа масовно отказују уговоре о оглашавању који постоје на годину дана, што је једна врста економског притиска и покушај да се наш лист полако економски угаси, али ми се не дамо“.

Добитник је награде „Десимир Тoшић“ за 2013. годину, за најбоље колумне објављене те године. Награда је била књига под истим називом као и његове колумне „Жвака у пепељари“.

На питање шта цените код Драже Петровића, Зоран Кесић аутор и водитељ емисије „24 минута“ рекао је „ духовитост, оштроумност, бриткост у мишљењу и писању и свиђа ми се што носи брада, па чича Дража“. Са чиме би се сложила већина оних који су упознати са његовим радом.

Ако сте прочитали бар једну његову колумну или одгледали бар једно његово гостовање у некој емисији јасно вам је да је он човек изузетни познавалац тема које обрађује, на сатиричан, изузетно духовити и занимљив начин. У кратком разговору открива своје виђење медија током избора.

 

Kако оцењујете рад медија током предизборне кампање?

 

Највећи штампани и електронски медији су – неки отворено, неки прикривено – подржавали Вучића и бавили се линчом осталих кандидата, највише Јеремићем и Јанковићем као негативцима. Са медијске стране кампања је била у потпуности нерегуларна, али је грешка опозиције што је такве услове прихватила. Била је то поплава Вучића у медијима, тотална пропаганда, због чега би најпре требало одузети националне фреквенције оним телевизијама које су их злоупотребљавале за цементирање власти једног човека аутократске провенијенције.

 

Kако коментаришете то што Регулаторно тело за електронске медије није дало никакав извештај мониторинг медија у том периоду?

 

Плаше се Вучића и брину за своје велике плате. РЕМ је одавно изгубио сваки легитимитет, у питању је група послушника власти.

 

Ако бисте упоређивали медијско извештавање председничких избора 2012. године и последњих избора, када су више поштовани медијски закони?

 

Ни ти избори нису били медијски потпуно фер, Борис Тадић је био претерано фаворизован, али је опозиција имала много више простора да дође до публицитета. Сада су чак и локални медији постали пропаганда средства Вучића и његове холдинг компаније. Овакву врсту медијске пропаганде као Вучић, није имао чак ни Слоба Милошевић. Он је владао преко РТС-а, а Вучић влада преко свих медија, сем две дневне новине, једне кабловске телевизије и три недељника.

 

Протеклих дана у Београду и широм Србије одржавају се протести. Сматрате ли да су протестанити у праву када траже смене чланова РЕМ-а и одговорних уредника РТС-а?

 

РТС делује као уплашени јавни сервис европске Србије. Руку на срце, они нису водили антикампању против опозиције, али су Вучића стављали у први план кад год је то могло. Изостала је дебата кандидата, изостале су дебатне емисије, све је личило као да се избори одржавају у Турској, а не код нас. Грађани који протестују су у праву: треба сменити уплашене уреднике, као и послушнике, чланове РЕМ – а, јер једино смене могу натерати оне следеће на тим функцијама да раде боље.

 

Да ли је област медија Уставом и законима добро регулисана? Шта је то што би требало да се промени?

 

Закони не могу променити ништа док Срби не схвате да је слобода медија, заправо, да можеш да објавиш оно што се некоме не свиђа, али да због тога не трпиш било какве притиске илипоследице. Наравно, ако је то што си објавио тачно. И треба схватити да слобода медија није да забраниш неистомишљенике. Ово последње се не односи само на власт, и опозиција је сличног мишљења. Знам као главни уредник да сваки текст у Данасу који се не свиђа опозицији изазива буру негодовања.