Сигурица: Из кеца у кец?

Да Србија није баш у свему на зачељу Европе, доказује – коцкање! Подаци показују да наша земља у овој „зарази“ држи друго место на старом континенту, одмах после Босне и Херцеговине, али и далеко испред, на пример, Енглеске, Француске, Италије, где се овај вид забаве негује већ много година. Осликана у цифрама, ситуација би изгледала овако: док на сваких 2500 становника у БИХ долази једна кладионица, у Србији на једну кладионицу долази чак 4300 грађана, а у Великој Британији 7000. 

 

Старосна граница патолошких коцкара у Србији постаје све еластичнија. Коцкање обично почиње са школским џепарцем, а завршава се са зеленашима. Дешава се да деца са тринаест – четрнаест година већ имају коцкарске дугове, а све чешће су у проблему и људи који имају више од педесет година. Стручњаци кажу да разлог за овакву ситуацију лежи у разноврсној понуди коцкарских игара, чија је палета прилагођена свим узрастима. Чим човек седне за слот апарат или рулет, сматра се да је са власником коцкарнице склопио „споразумни договор“ који, свакако, подразумева пристајање на губитак. То су у свету позната правила, а необавештеност наших људи о тој појединости, као и о самом функционисању програмске плоче апарата, генератору случајних бројева, чипу који одређује вероватноћу добитака – сматра се њиховим личним проблемом. 

 

Коцкање „на црту“ директно води ка растурању породице, а то је тек почетак зачараног круга. Чланови најуже породице често морају да покривају дугове продајом станова и друге непокретне имовине. У пракси имамо забележене случајеве у којима је коцка неретко доводила до убиства и самоубиства. Искуство психијатара и психотерапеута који раде са патолошким коцкарима, кажу да се више људи излечи од алкохола него од коцке.

 

Са друге стране, коцкарство може бити и велики извор прихода, због чега се често и коцкарима неко коцка. Ипак, у тој области важи искључиво једно правило – кућа увек добија. А да ова „ђавоља работа“ није толико уносна, прву лутрију у Србији не би још 1830. године увео кнез Милош Обреновић. На пример, уколико буде извучена седмица од 579.000 еура, добитник ће порез морати да плати порез 20 %. За девет година, држава је од игара на срећу остварила приход од чак 285, 2 милиона еура, а више од половине тог новца потиче од играонице, аутомата, кладионица и наградних игара у роби и услугама, мада није занемарљив ни приход од лотоа и инстант срећки. После свега, морам да се запитам – за кога је сигурица из кеца у кец?