РОДОС БЕЗ КОЛОСА

Дорци, Персијанци, Крићани, Арапи, Римљани, витезови Хоспиталци, Турци, Италијани… и  многи други, безуспешно су покушавали да присвоје ово „сунчано острво“. „Родно“  место једног од седам светских чуда, Колоса, место где се аристократија учила беседништву и центар уметности у средњем веку, а данас јединствена долина лептира са тиграстим шарама и једно од можда најлепших, и свакако најскупљих грчких острва. Родос.

Тек нешто мање од осамнаст километара удаљено од турске обале и више стотина од  грчке, ово острво носи име по нимфи Роди, кћерки бога мора- Посејдона, и на њему се налази  један од најочуванијих средњoвековних градова. „Острво сунца”, како га често Грци називају, опија својим мирисима, очарава лепотом и без текста оставља туристе који често бивају разочарани, не нашавши овде Колоса којег су очекивали. Ипак, незаборавни мирис магнолије и врућ ветар то већ некако надоместе.

По приспећу у луку, прво што се може опазити, јесу високи бедеми који и данас љубоморно чувају град. Игра историје, мешавина култура и архитектонских стилова видљиви су на сваком кораку „Родиног острва“. Свакако, оно што га изузев посебне лепоте  издваја од других грчких острва јесте најприметнији  утицај, не тако далеке Турске. Кривудаве калдрмисане улице, забрађене жене, турски кебаб уместо грчког гироса и по која џамија. Тек да подсети да су Турци и овде  провели готово пет  векова. Све ово и не чуди, ако се зна да је ово острво у власништву Грчке и насељено њеним становништвом, тек након Првог светског рата. Са више од три стотине сунчаних  дана, Родос раширених руку прима туристе из целога света. Овде, где један ручак кошта и сувише за просечну српску породицу, најбројнији су Руси, Немци и  Британци… а наш језик готово да се ретко може чути. Родос је и центар „Додеканеза“, тачније главно од око две стотине острва у источном Егеју. Са више десетина радњи расутих дуж главне калдрмисане улице, представља највећи центар трговине, где свако може пронаћи нешто за „своју душу“. Али  не и пазарити, због не баш приступачних цена. Ипак, полупразни ресторани  и мноштво затворених локала подсећају да и ово острво није заобишла „грчка криза“. А велики број просјака, нарочито деце, на усијаној калдрми, нешто слути… Њима кад-кад који динар удели по неки богаташ, који је на острво упловио својом милионском јахтом. А лука је таквих крцата.

 И поред многобројних знаменитости какви су: светионик Светог Николе, јеврејски трг и један од најстаријих археолошких музеја… туристи углавном најпре посећују Мандраки луку и место где је стајао чувени Колос. Иако, не постоје поуздани подаци како је ова популарна статуа заиста изгледала, прича нас враћа у 304. годину пре нове ере када почиње њена изградња која је, ако је веровати легенди, трајала пуних дванаест година. Како би се житељи острва захвалили богу Хелиосу, јер их је сачувао од напада Крићана, у то име изградили су велелепну статуу.  Претпоставља се да је Колос био висине нешто око тридесет метара и изграђен за то време од најквалитетнијих материјала сложених у блокове, а споља опточен бронзом. Илустрација о његовој величини је да човек својим најширим распоном руку није могао да обухвати најмањи Колосов прст. Постављен на уласку у луку, представљао је својеврсног чувара луке и града, а  кроз његове раширене ноге свакодневно су пролазили  бродови.  У руци издигнутој високо изнад главе држао је ватру. Неки од података говоре да је амерички Кип Слободе настао по узору на давног претка Колоса. Иако, не дугог живота, ова статуа представља синоним за Родос. Легенда каже да га је снажан земљотрес срушио  226. године пре нове ере. Историчари су и тада забележили да је и у води распарчан и немоћан представљао атракцију, те да су људи похрлили са свих страна, не би ли видели и за себе узели делић Колоса. Тамошњи житељи нису желели да статуу изваде из воде сматрајући да његов пад- значи истовремено и пад читаве Грчке. Тако је несрећни Колос остао у хладној води и наредних девет векова. Све до доласка Арапа 672 године нове ере. На месту где су се некада давно налазила стопала једног од седам светских чуда, данас су постављена два стуба на чијим се врховима налазе срна и јелен, симболи новије историје „Сунчаног острва“. Родос је острво без Колоса, острво луксуза и сиротиње, острво најлепшег мириса магнолије. Овуда и даље пролазе бродови, туристи жељни одмора и престижа се фотографишу, а „правог“ Колоса је данас могуће видети једино на разгледници.